Бесомучно трљање БусПлус картице о валидатор у возилу ГСП-а, јер исти багује и одбија да учита картицу.

Vrlo skupa tročasovna tišina u kući.

Највећа несрећа српскога сељака. Гора и од несреће просечног лика из турске серије, уз којег српски паор прекраћује време између њиве и вечере. Све оно што је годинама домаћин радио пало је у воду, једним несрећним потезом. Дал је засрао он, или неко од његових укућана потпуно је свеједно, село ће да прича о томе, љага се не може опрати никада. Ни са Феријем у хладној води. Туга је равна осећању Великог вође после испаљивања ћорка на јужне суседе. Ма какви, мало је то. Равна је срећи Ангеле Меркел кад треба насмејана да се слика са Тадићем.

Upućivanje prijatelja na pravu osobu, kada mi nismo u stanju da im pomognemo.

Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.

Pridev koji opisuje omiljenu dizelašku mirisnu notu iz devedesetih, dezodorans Malizia ili ne daj bože kada istovremeno iskoriste čitav set Malizia proizvoda, bez da ih razblaže vodom.

Pored onog prvobitnog značenja ''eno'', može da vrši dužnost još celog dijapazona drugih kao što su ''Pa kako to?!''; ''Ne mogu da verujem!''; ''Zaista?''; ''Ne seri!?''; ''Ozbiljno?'' i slično.

Najzajebanije životinje kad se uhvate u koštac u noćnim satima posle veće doze alkohola.

Настале највероватније захваљујући нафраканим партимејнијек студенткињама пореклом са Шар-планине, које су у другом семестру прве дине напустиле факултет због тога што су закевиле у Голфу са тридесетпетогодишњим Ћомијем Штанглом из Крњаче, јужнофронтовским ветераном лупања воћкица из Меридијана, па се у четрдесетим вратиле на факс у виду кафе куварица, свој базд настављају да шире путем њушки које су радним данима у Шипражју или на дабстеп журкама, када нису заузети протестима против ноћне прохибиције и кликтањем на елитном интернет сајту играјмо.се. Циљна група оваквих дојава махом су љубитељи препричаних лектира, будући радници ЈКП Градско зеленило и играчи Лотоа који су заинтересовани искључиво за часопис Скандал и скрипте до педесет страна ретко куцаног текста, прошараних колор сликама.

Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.

Dok se na srpskim dvorovima jelo viljuškama, svet još nije ni znao šta je to kompjuter.

Uobičajeni naziv za samostalne taksiste u Beogradu.

Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Odgovor ''iskusnog'' jebača na prozivke od strane društva kako je mogao jebati lokalnu radodajku.

Odlazak majke sa mesta glavnog i odgovornog kuvara i dolazak žene na to mesto.

Након што сам ти поетично и са пуно занимљивих компарација, или једноставно културно објаснио неке ствари, ти ме не разумеш. Стога ћу ти причу поновити, овај пут лаконски кратко и кристално јасно.
Сигуран сам да ћеш ме онда разумети.

Udruženje naših rodoljubivih majki, sestara i kćeri, zasniva se na Teslinom principu naizmenične struje i lepih i poskočitih srpskih narodnih igara.

Скуп ортака (екипа) који бане на гајбу папучара како би смекшао ставове његове лепше половине и убедио је да једном недељно играње малог фудбала или кошарке изузетно добро утиче на његово здравље ! (читај фали нам један у екипи)

Штрајк радника комуналних предузећа.