Pet dana pred platu, na kraju svakog meseca.
Ne pijem, ne pušim, jedem umereno ( komšijska jabuka, trešnja, plastenik, bilo šta..), novonastalo slobodno vreme provedem uglavnom u prirodi, šetanje, razmišljanje o nečemu lepom..
Kladionica koja se nalazi pored i živi na račun pijace.
Da li ste ikada videli pijacu pored koje ne postoji (barem jedna) kladionica? Teško. Razlog je to što pored svake pijace postoji velika cirkulacija ljudi, od kojih mnogi usput svrate i u kladionicu.
Recimo, otišao bi u kladionicu subotom oko podne, ali mrzi ga, a i žena mu ne da. Ili mu neće dati ako bude išao u kladionicu, svejedno. Ali, pošalje ga ona da kupi krompir i meso za ručak, a on onda taman svrati da odigra Engleze. A drugi razlog su sami pijačari, koji zahvaljujući svakodnevnom pazaru imaju konstantan priliv novca, tako da su idealne mušterije za poker aparate.
To je ujedno i osnovni razlog nepredvidivog kretanja cena voća i povrća na pijacama. Ne suša ili grad, ne rodna ili nerodna godina, ne ponuda i potražnja, nego poker aparati. Jer kad u kladži zavrnu aparate, ode paradajz u nebesa. Mora da se vrate izgubljene pare.
-Pa kude si bre ti Radojko, dva sata ne dolaziš, ja sama na tezgu izgibo'!? Opet si bio u kockarnicu?!
-Ne bulazni ženska glavo, nego diži taj paradajz na sto dinara, ojadiše me oni aparati!
Ортак који нема образ у навијачком смислу. То је онај што је прво навијао за Звезду, сад за Партизан, клео се у беле боје Реала, а сад му Меси стоји на Десктопу, стекнеш утисак да кад би Србија изгубила од Хрватске, извукао неки документ како му је чукун, чукун деда Хрват, битно је да је увек ту да пецне како је "његов" тим најбољи.
-Форца Јуве, Форца Јуве.
-Хахахах дал још увек навијаш за Јуве, па они се распадају не могу ни у Лигу Европе да се пласирају, а види моја Барса, Лига шампиона, ћао здраво.
-Ае бре Перићу не смарај.
Imam dobru i losu vest. Dobra vest je da cemo da jedemo.
Rizičan ali skoro pa jedini mogući način da se opravdate pred nabildovanim ćelavcem "nisam-siguran-gde-mu-glava-prelazi-u-vrat" i njegovih 5 ortaka, kada vas "ljubazno" priupita šta vi to koji moj gledate u njegovu devojku.
Po teoriji, time se priča sa "Nemoj da mi je neko gledao ribu" prevodi na teren "Nemoj da mi je neko dir`o švecu".
Porazumeva se da ne morate da imate sestru, ali morate da govorite brzo i razgovetno, jer vam je vreme ograničeno.
Je li ti, majmune, šta bleneš ti u nju? Oćeš te izbušim, a?
Ma, ništa, samo me strašno podseća na moju sestru, koju nisam video tri godine, mnogo mi nedostaje.
Au, brate, razumem, razumem, ja bih za moju švecu zaklao. Aj` živeli.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Izraz za narkomančinu. Dobio ime po Milanu Mladenoviću.
- Čiko, imaš li dvajestri dinara, nije za drogu, majke mi.
- Beži bre od mene, Mladenoviću.
Devojka koja muškarcima pravi pirsing na butinama.
- Аj sad malo sjaši, probušićeš me!
Jedinstvena funkcionalnost vozila marke Zastava.
То је она врста комплекса више вредности од које пате девојчице/девојке/жене које отприлике од њихове пете године живота неко стартује у намери да их држи за руке/смува/љуби/јебе/јебе у рч (обљубљује) итд. Навикла да јој се мушкарци набацују и то ти је. Препознају се по афектираном и кучкастом понашању када им приђеш и по непрестаном помињању свога дечка, вођене логиком *Зашто ми овај прилази и прича са мном ако неће да ме стартује? Дај да га одјебем одмах.*
- И тако...
- Тако... Ајде видимо се!
- Хоћеш да те отпратим до зграде?
- Па не треба...
- Сигурно? Дај да те испратим, да не идеш сама кроз парк.
- Нема везе, назваћу дечка да причам с њим док идем кроз парк.
- Чекај... Ти сад мени као стављаш до знања да имаш дечка? Као да ја не знам да имаш дечка? Шта, мислила си да ћу да те мувам? Знаш шта? Заболе ме туки и за тебе и за твог надри-дечка! Ја сам само хтео да те испратим до стана да не идеш сама. Сад ме боли туки, и да узму да те генгбенгују у парку, нећу прстом да мрднем. Ај уздравље! Лихварко!
(то је наравно оно што мислим у глави, а у ствари кажем):
- Аха, океј. Ништа онда. Видимо се сутра.
Dobra stvar za upoznavanje osobina svog partnera.
Način kojim ćete bez greške sigurno saznati koji je pravi ukus vaše devojke.
Гротескни паламар.
Онај који би утерао страх у лабије и најискуснијој продавачици љубави, а свог власника онесвестио због огромне дислокације крви из једне главе у другу, монструозно се кежећи кроз своје чвабало пренераженим дамама.
Иако импозантан, апсолутно неупотребљив.
-Причај мацо, шта је било синоћ, а?
-Јој, ништа ме не питај, знаш колики му је.
-Опала, значи убола си лутрију.
-Убола сам ја мој курац, дужи му је него Шешељево суђење, нека фала прескачем импалмент.
Situacija koja pokazuje da su diploma mastera i magistra na tržištu rada podjednako vredne, jer i jedan i drugi mogu da pretovare džak od 50 kilograma istom brzinom.
Реченица којом "семе очево, љуби га ћале", покушава да се поистовети са другим младим човеком, који крв своју пиша у израбљивачкој приватној фирми. Циљ ове изјаве је да изједначи унакажена леђа, која су услед физикалије на сунцу попримила боју заставе Савеза Комуниста Југославије, са завртањем мартинија, од стране татице, у татициној кафани.
Име татино се навукло на коцку, почело да вари, или се свакодневно излежавало на каучу, гледајући програм порнићарске телевизије, са даљинским при руци и свап дугметом подешеним на "Дискавери", превентиве ради, јер можда упадне неко у собу. Не може више тако, мора да се зна ред. Сад ће његов стари да му покаже да живот није игра, убациће га у своју фирму. Да се ради, бре! Доста је било џабалебарења и свирања курцу. Сина очекује напоран посао. Ако је ћаћа угоститељ, биће да се ждере и пије. У паузама између лађења муда, псоваће се кева радницима. Мора да се развије тај став газде. Да се зна коме ће то сутра да остане. Ако ћале држи књиговодствену фирму, ето прилике да се обрну све верзије Супер Марија. Ако ћале држи ауто сервис, ту је увек нека кабина камиона са двадесет година старим постером Ћићолине у њој. Дркензи до дванаест, па кући. Жао је ћалету, да му се син малтретира по највећој врућини.
Ћале поносан јер му син "ради", додељује бонус на плату. Ваља се, први је пос'о. Сада ће моћи да се похвали, јер је из свог аспекта, већ прекаљени бизнисмен. Окружење га више неће гледати као лењу, размажену мрцину. Отвара му се могућност укључивања у разговоре о послу, где ће му се изјаве сводити на: " Е 'наш как'а је ћалетова секретарица? Струг'о би јој китом пичић, к'о столар шмирглом стару дрвенарију." Његов посао је најзајебанији, и много компликованији од послова осталих, који на свом радном месту заиста РАДЕ.
Марко: 'Де си Перо? Изгледаш к'о да си се са дебелом Божен у истој кади купао. Шта ти је?
Пера: Ћути, рикнуо сам. Дошло нам шест шлепера тајландске туњевине. Онда вуци дотрајали кромпир, базди к'о циганска четврт у Букурешту. Ишли смо после у развоз, и ја ти ту испустим џак увозног, казахстанског пасуља низ степенице. Поцепа се џак, рекли су да ће ми одбити од плате.
Марко: Знам како ти је. Радим код ћалета. Данас сам морао да теглим штампач, од паркинга до канцеларије на другом спрату, а није радио лифт.
Isto što i sajam automobila, ali samo bez automobila.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.