Još jedan dokaz da čak i u 24. veku, posle izmišljene warp brzine, teleportacije, holodeka i najsofisticiranijeg oružija, lek za ćelavost i dalje ne postoji i nikada neće.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Израз се користи за особе којима не вреди говорити. Особе које неће да слушају, зато што сматрају да су увек у праву или их једноставно не занима туђе мишљење.

Значи, џезва. Сипаш два прста воде, метиш на ринглу и укључиш на најјаче.
Вода се полако загрева, и у почетку изгледа потпуно мирно. Као Светозар који је управо рекао да је фаул, јер га је Стефан шутнуо у цеваницу. Међутим, Светозара нико не жели да чује, наставља се са игром, као да ништа није било. Светозар је и даље миран, али његова унутрашња енергија се полако повећава. Џезва почиње полако да "шишти". Светозар понавља: "фаул", овога пута мало гласније. Стефан наставља да игра, не обраћајући пажњу на Светозара. Водена пара се сада полако подиже из џезве. Пушио би се и Светозар да је којим случајем лик из цртаног филма. У једном тренутку, вода у џезви почиње да ври, крећући се силовито у џезви. Прокључава.

Силовити покрети рукама и ногама које ослобађа Светозар, подгреван осећањем неправде све до тачке кључања, ослобађају се у тренутку када он прокључа.

Glavni argument narko dilera kojim vas ubeđuje da treba samo da probate njegov proizvod.

Фраза која се употребљава када је саговорнику познат остатак приче, или сам може закључити шта се даље десило, те је излишно наставити са приповедањем.

Puknuti kondom oko muškog polnog organa.

Kontraceptivno sredstvo. Kurton. Kondom. Prezervativ.

Od milošte prozvan šešir jer glavu čuva. Pri tom ova rečenica važi i u šekspirovskom četrdesettroznačno-dubokoumnom tumačenju, i u pijani-matorac-sa-skele tumačenju. A povrh svega (gle ironije, baš "povrh"), ima i fizičkih sličnosti.

U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.

Kad se riba nije zapirala a vi se zajebete pa počnete da ližete.
Ili je jednostavno vrućina. A riba dobra skroz.
Obavezno joj uputite vaspitački poljubac.
Znači, krljanje pravo u usta. Direktno sa filozofiranja.
Čim napravi kiselu facu, kažite joj da je to njen ukus i sama ode da se plakne.
Ako i nije skroz dobra poljubac obavezno, a posle možete i da idete.

Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."

Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.

Najpoznatije mazivo za šine na svetu.

Svaki autobus u kojem je kontrola

Konstrukcija koja se prečesto upotrebljava u novinskim člancima uvijek bogate crne hronike a koja uliva sigurnost običnom građaninu i usađuje mu povjerenje u policijski aparat i vladavinu prava.Zamislite kakva bi to tek država bila kada bi sranja uporno pravile osobe koje nisu poznate policiji odranije.

U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.

Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.

Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.

Misao sa kojom se svako jutro budi vlasnik kladionice.

Onomatopeja pljuvanja. Ništa telesna tečnost, samo reč. Koristi se kada objekat pljuvanja nije zaslužio čak ni da ga zaspemo salvom psovki i uvreda. Razočarao nas k'o Mijatović devedes'osme, izčup'o nam srce špic-klještima. Kada bes predje u jed!

Реченица којом порнићарка свом мужу наговештава да је неће видети у порнићу који заједно гледају.

Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.

Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.

Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.