Evolucija izlaska:

1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.

2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.

3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig

I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...

"Nije to to..."

Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.

- Nego, ne pričaš mi ništa o burazeru. Kako je on? Je l' još menja trebe k'o čarape?
- Ma, jok, bre... Zaćorio se u neku ribicu, okačio muda o klin... Kaže da mu je ona sve u životu i da ne može da živi bez nje.
- Zajebavaš me?! Pu, jeb'o te, kud mi reče, sad sam se smorio. Gre'ota, čoveče, kakav je to jebač bio...

- Čika Milorade, 'oćeš sa nama do grada večeras? Idemo u neku akciju, a pošto je teta Milena otišla na selo, mislili smo da ideš sa nama. Možda padne neki sex.
- E, deco moja... Prošlo je čika Miloradovo vreme... Davno sam ja okačio muda o klin... Sad vi mlađi treba da se pokažete.

- 'Alo, bre, matori, pazi kuda ideš, bre! Šta nalećeš na ljude po ulici?!
- Izvinite mladiću, ali vi ste naleteli na mene, ja sam samo...
- Ma, nemoj da se raspravljaš sa mnom, bre, da ti ne polomim pičkurinu sada!!!
- Izvinite mladiću još jednom, neće se ponoviti ( u sebi: eeeee, vid'o bi ti s kim imaš posla, samo da nisam okačio muda o klin ).

- Даро скувај ми каву, ал` онако, као за себе.

atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis

Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...

Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....

(Енглеска, 19. век)
-Лорде Партриџ, Лејди Фелисити има ванбрачног сина!
-Благи боже! :испада му монокл у шампањац:
------------------------
(Миљаковац, 21. век)
-Брате, шчуо да је Марија трудна?
-Чуо. Кад ми је Шоми реко јуче, испо ми монокл у пиво.

ona: volis li me?
on: aha.

Окружено непријатељским логорима (базама); колективно помахнитало становништво у трипу да је најјаче на свету; ради опстанка се конзумира чаробни напитак (на бази шљиве најчешће); свима је печени вепар (прасе) ултимативно јело; становништво се лечи код травара; клесање камена (менхира) је једини облик привредне активности.

Једина битна разлика је што нема ко да веже уста бардовима Хармониксима, који се сваки дан деру по телевизији.

- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to...
- Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza...
- I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a...
- Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja...
- Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.

ja:(sa tri jakne, dva duksa, tri para cipela i dugim gaćama) Idem napolje...
keva: u TOME ideš napolje?! Obuci jos nesto, napolju je 'ladno...

Daj Maut!

nisam sigurna da ima primera

Marko Kraljević: "I tako ti ja kažem brate Musa, sedimo Šarac i ja, cirkamo neko rujno vino"...
Musa Kesedžija: "Uuuu - Marko snimi - kakva ljepota đevojka prođe sad"!