Najzajebanije životinje kad se uhvate u koštac u noćnim satima posle veće doze alkohola.
Настале највероватније захваљујући нафраканим партимејнијек студенткињама пореклом са Шар-планине, које су у другом семестру прве дине напустиле факултет због тога што су закевиле у Голфу са тридесетпетогодишњим Ћомијем Штанглом из Крњаче, јужнофронтовским ветераном лупања воћкица из Меридијана, па се у четрдесетим вратиле на факс у виду кафе куварица, свој базд настављају да шире путем њушки које су радним данима у Шипражју или на дабстеп журкама, када нису заузети протестима против ноћне прохибиције и кликтањем на елитном интернет сајту играјмо.се. Циљна група оваквих дојава махом су љубитељи препричаних лектира, будући радници ЈКП Градско зеленило и играчи Лотоа који су заинтересовани искључиво за часопис Скандал и скрипте до педесет страна ретко куцаног текста, прошараних колор сликама.
-Колега, је л' може код оне бабе анатомија на бубицу? Сад дошла са мора па нисам стигла, кикики види ми штиклице!
Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.
Филм који ти је пре годину дана био досадан и глуп, а сада јуриш остале филмове истог режисера по руским торентима, пекара поред које готово свакодневно пролазиш а никад ниси крочио у њу, а погачице им дечарапирају, књига коју си као клинац вратио на полицу после четрдесетак прочитаних страница јер ти је била сувише конфузна, а сад си избедачен јер је писац умро пре десет година, песма која ти се вртела у глави, али никад се ниси удубљивао у текст, пријатељство из основне, текст или дефиниција која ти је прекјуче била много геј, а сада се поистовећујеш с њом, девојка коју годинама виђаш у крају, а онда видиш њен осмех који ти толико обузме мисли да не можеш да ходаш и жваћеш жваку у исто време...
Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.
- Alo bre, gde ste vi pošli? Ruke gore.
- Polako bre gos'n milicajac, snimamo novi spot. Evo i kameru imamo. Đole, pokaži mu kameru.
- Kakav bre spot i jesu to prave baklje i šipke?
- Ma jok bre. Plastika sve. Đole snimaj taman da ubacimo i policiju u spot. Evo namestite se ovde gospodo i mi kao bežimo od vas, a vi nas samo gledate. Snimaj bre Đole......paljba!
- Au kako ćemo da ispadnemo opasno u spotu, kolega. Dvadeset ljudi beži od nas!
Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.
То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.
Odgovor ''iskusnog'' jebača na prozivke od strane društva kako je mogao jebati lokalnu radodajku.
A: Ej, otkud ti sinoć sa onom Sandrom?
B: Što buraz, naš'o je u disku pa k'o velim šta joj fali?!
A: Kako šta, pa preko nje je prošao puk vojske!
B: Ništa to ne smeta, kud je vojska pregazila i ja ću lakše proći!
A: E, nisu ni sve budale iste...
Odlazak majke sa mesta glavnog i odgovornog kuvara i dolazak žene na to mesto.
Након што сам ти поетично и са пуно занимљивих компарација, или једноставно културно објаснио неке ствари, ти ме не разумеш. Стога ћу ти причу поновити, овај пут лаконски кратко и кристално јасно.
Сигуран сам да ћеш ме онда разумети.
- Момци, замолио бих Вас да у што краћем року напустите локал. Имао сам стрпљења, гледао како ломите чаше, флаше, затим столице и столове. Пар пута Вас љубазно замолио да престанете са вандалским понашањем, напоменуо да ћу у супротном бити принуђен да Вас испратим до излаза. С обзиром на то да сте наставили са уништавањем кафанског инвентара, ово је последња моја молба упућена Вама.
- Ш'а кења овај? Ш'а је било, матори, 'оћеш мало преко пичке, а? Серем ти се у ову прчвару! Дођи 'вамо, пичко!
- Видим да се нисмо разумели. Преформулисаћу, :одлази до шанка и вади аутомат М92: мрш напоље, мамицу вам јебем балаву у пичку!
Udruženje naših rodoljubivih majki, sestara i kćeri, zasniva se na Teslinom principu naizmenične struje i lepih i poskočitih srpskih narodnih igara.
Скуп ортака (екипа) који бане на гајбу папучара како би смекшао ставове његове лепше половине и убедио је да једном недељно играње малог фудбала или кошарке изузетно добро утиче на његово здравље ! (читај фали нам један у екипи)
Срећо, долазе ми Срле, Синиша , Марко и Даре на кафицу.
Опет преговарачки тим а? Кад треба на мали фудбал ове недеље!?
Озбиљно хладно, типа пингвини пију чај и краду дрва..
Маре: Ајде тебра излази, ево ме испред твоје зграде..
Џони: Е како је напољу јел могу у оној танкој јаши буразеру?
Маре: Види га овај, спонзоруше у југа улазе, боље обуци онај џемпер из Сирогојна, данас није срамота
Бод више, али не и неопходан при избору дечка. Ипак, квалитетна размена флуида, моћ дотичног, новац, физички изглед и још понешто дају основни скелет озбиљног партнера (читај: мужјака), а то да ли је он вербално оспособљен није битно док су остали услови испуњени. Ако нису, ово (можда) може да прође као бод за прелаз преко црте.
Уколико сте некада рекли да ''можете и да причате с дечком'', долазимо до закључка да сте имали занимљиво социјално окружење и васпитање.
Е, Исидора има новог дечка, каже да чак може и да прича с њим.
Каже се за некога ко је сложио преглупу фацу неодређене емоције. Изгледа као да посматра неку рандом експресионистичку слику на удаљености од километар и покушава да на њој разлучи сваки представљен објекат, а и да проникне у суштину једног таквог џексонполоковског манифеста. Можда чкиљи, можда благо пући усне, али у сваком случају не плени утиском да о нечему паметном мозга. Као да у глави има разломак типа 1536/384 и покушава да га скрати највећим заједничим делиоцем, а напајање ћускије му искључено.
-Диви басисту што скраћује разломке, не бих му дао преко 70 и-куа.
Крај.
Качиш последње сјеме о клин.
Сада можеш да му навучеш вунену капицу и да га спакујеш у гаће слободно.
Што си јебао, јебао си, нема више...
Можеш да пишеш књигу о подвизима, али само ће те сјећати како је било некад кад ниси морао да га молиш да устане и да обавља свој посао.
Идеш у пензију и свакодневица бива твој коментар ''А ја могах...'' кад прође нека тета.
Voda iz klonje koja vas isprska nakon što povučete kanap od vodokotlića.
Veština za koju muškarac iskreno poveruje da je poseduje, svaki put kada ga smuva neka riba kojoj se on inače sviđa.
Локална радодајка уз чији се венерин брег попело више мушкараца него на молерске мердевине.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.