Drevni vrhovni paganski Bog sa glavom petla, zmijama mesto nogu i telom lava. Jedna od prvih monoteističkih sekti. Kamenje se Abraxasovim likom koristilo se kao amajlije i postoji teorija da magična reč "Abrakadabra" potiče od ovog kamenja i Abraxasa. U svom romanu "Demijan" Herman Hese se osvrće na Abraxasa kao panteusa ili sve-boga - onog koji je i Sotona i Bog u istom, dan i noć, dobro i zlo. Tu nastaje jedan od najvećih citata u istoriji pisane reči XX veka:
"Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Onaj koji želi da se rodi mora prvo da razori jedan svet. Ptica leti ka Bogu. Bog se zove Abraxas."
Danas, kao i sve paganske bogove, u hrišćanskom svetu Abraxasa je crkva degradirala na Sotonu. Ali to je samo primer da je monopolsko ponašanje nastalo pre ekonomije. Sa filozofske strane Abraxas predstavlja ideju da "Bog sve može. Kad bi činio isključivo ono što nazivamo Dobrim ne bismo mogli da ga nazovemo Svemogućim. On bi vladao samo jednim delom Vaseljene, a postojao bi neko moćniji od Njega, koji bi nadzirao i procenjivao njegove postupke. U tom slučaju, ja bih obožavao tog nekog drugog, moćnijeg." (Paolo Koeljo) Ono kako danas gledamo Abraxasa je kao jedan od krajeva u filozofske potrage za jedinim mogućim Bogom. Put se račva za one koji veruju da je Bog imao upliva u naš svet (ideja koju za neke simbolizuje Abraxas), i one druge koji veruju da je Bog imao upliv samo u početnom trenutku kreacije - Velikom prasku, Veliki prasak...
Čitajući Hesea neki sasvim nevažan lik učlanio se na svoj fakultetski forum, izmenio jedno slovo da se ne bi poistovećivao, već samo aludirao na Abraxasa i sada spemuje, besomučno spemovanje cyberspace.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Svaka čast, dobra definicija.