Najzastupljeniji zanrovi u US filmovima:

Horor - Grupa tinejdzera odlazi u zapustenu kucu/sumu/kolibu na koju slucajno nailazi masovni ubica. Prvo gine dezurni saljivdzija i najopusteniji lik, posle njega nabidlovani crnac i njegova fuxa-devojka. Sledeca zrtva je belac sa velikim naocarima i zutim dzemperom. Na kraju, ziva ostane samo neka riba koja je bila previše ružna da je siluju, tako sto ubicu nabode kuhinjskim nozem u oko.

Komedije - Filmovi koji nemaju neku odredjenu radnju ali je uvek smesno gledati kako Stiffler jebe babu i jede govna na vencanju.

Akcioni - Neki supernadrkan baja(Seagal, Stalone, Swarci...) krece u osvetu zbog gubitka brata/oca/majke/strine. Usput ce naglasiti kako je omladina daleko zaglibila u drogu i da se on borio u Vijetnamu. Na kraju ih pobije sve i izbegne eksploziju za 2 sekunde.

To je otprilike to, mada ponekad uleti neki ljubavni gde Ricard Gir jebe uz mirisljave svece.

Filmovi uz koje smo odrastali, (na)ucili engleski i skinuli dosta fora. Filmovi u kojima se dve stvari moraju dogoditi:
1) Glavni lik mora da kaze: "Ovo je slobodna zemlja"
2) Bar u jednom kadru mora da se vidi americka zastava

Ima dobrih likova i ima loših. Oni dobri pobede, odnosno pobiju one loše a ona neudata se uda za Hjua Granta.

Razlog zbog koga moja sestricina misli da su u staroj Grckoj i starom Rimu govorili engleski !

Filmovi koje smo svi brže-bolje skloni da popljujemo(pa tako i moja malenkost), a zapravo ipak najviše volimo da ih gledamo i to i činimo i to ponajmanje zbog toga što ih je najviše u ponudi.

Tipicno zapadnjacko proseravanje...Svi filmovi su tipa: Nevini americki narod zivi mirnim zivotom sve dok im jenom rusi ili iranci ne priprete. I oni kao jako druzeljubiv narod u borbi za mir posalju jedno 100 000 glupih marinaca kako bi smirili "agresore"...Naravno u filmovima amerikanci pobedjuju tako sto svrgavaju sa vlasti nekog ruskog predsednika (koji se obicno zove Ivan). I tako posto su amerikanci (nevini i povuceni narod) uspeli da smire agresora, na kraju filma se podize americka zastava gde prisustvuje sa suzama u ocima i desnom rukom na srcu. Oni su u filmu cak pobedili u vijetnamu, a u iraku razvaljuju sve zivo...Jos jedan razlog da ih citav svet mrzi...

Sinonim reci nerealno.

Filmovi zbog kojih se nase lepotice osecaju ruzne,
a mi kao baksuzi rodjeni pod nesretnom zvezdom

Страшан маркетниг! Кроз филмове добиваш појам о американцима. Зна се ко увек спаси цео свет. Неће ваљда албанци! Американци! И увек сви знају енглески језик. Дођу свемирци и где прво иду? У Америку, јер знају језик!! И нико неће доћ и рећ: ''О, ви сте американци; они који су бацили бомбу на хирошиму, убили 200 иљада људи, па још једну на нагасаки безвезе.'' То се заборавило, због маркетинга. Али ми! Ми да смо чвргу опалили неком 1675., одма би на међународни суд. Ако ништа, барем знамо тко ће да нас брани ако се заустави земљина језгра, нападну нас свемирци, или на земљу крене некакав метеор величине словеније...

Primena zakona o pralasku iz kvantiteta u kvalitet. 90% je živo njesra, ali među onih 10% se nađe itekako vrednih filmova. Postoji teorija da je kvalitet obrnuto proporcionalan broju pojavljivanja američke zastave (u LOTR nema uopšte te zastave, ergo kvalitet je beskonačan). Inače svašta se može naučiti od istih, recimo da je kašalj obavezno znak srtonosne bolesti; Eiffelov toranj moze se videti s bilo kojeg prozora u Parizu; skidanje do struka može muškarca uciniti neranjivim za metke... Za ostalo videti u primeru.

Komedije pocinju tako sto neka streberka dolazi na koledz i tamo se svi zezaju, a nju niko ne vidi onda se slucajno upozna sa najlepsim likom iz skole koji je kapiten ragbi tima a njegova devojka glavna u plesacicama i tako sve bude do maturske veceri gde odredjuju najbolju ribu.Naravno odrede tog lika, al` ne njegovu devojku nego tu streberku i oni se smuvaju...
film je pun smesnih scena al` nemaju veze sa filmom...

u njima svaki terenac moze da stigne bilo koji sportski automobil i izgura ga sa puta...a o kamionima na auto-putu da ne pricamo...

romanticne bljuvotine uvek na isti fazon.. Princ na belom konju, dobro pobedjuje zlo, da ne pominjem filmove cija se radnja odvija u srednjoj skoli sa klasicnim podelama na geekove i cool tipove i uvek ruzno pace postaje labud bla bla

U prva tri minuta filma saznaćeš ko je dobar, ko je zao i ko će da kresne dobru ribu. Ako riba nosi naočari - doktorica je i dobitnik Nobelove nagrade za nešto. Glavni muški lik ako jede krofne je policajac, ako nosi stetoskop često je automehaničar. Naime, tim aparatom sluša rad motora. Da ne pominjem da je expert za sve. Svi brojevi telefona počinju sa 555..., Na tv-u uvek idu vesti koje se tiču glavnog lika, šef je uvek nadrnadni crnac, pred kraj filma svi lete a na kraju se sve završava sa rotacionim svetlima. Glavni likovi sede ogrnuti ćebadima i moraju da se poljube a onda sledi "spontani" aplauz. Totalni autsajder spasi svet, smuva najbolju ribu i sve to uz gomilu opreme.

Филмови који су можда мало превазиђени али имају кључну улогу у очувању унутрашњег мира и поретка у држави Србији. Само због њих поште, банке, касарне, складишта, по Србији нису опустошени.

Svima vazda krivi a druge nikako da pogledaju. I ako je njujorška škola ili sasvim nezavisno od holivudskog štancovanja filmova sve je to američki film.

Веома слични japanskim filmovima само што је радња крајње опширнија.

У току Џекове младости, његов отац (који наравно ради за тајну службу) бива убијем у току тајног задатка у иностранству. Џек, бесан због смрти свог оца се заклиње на крваву освету што продуктује јако тренирање и чврст карактер од раног детињства. Он жртвује све. Свој социјални живот, свој љубавни живот, свој посао, пријатеље, породицу и креће на пут око света у потрази за убицом (који је, како увек бива, вођа неке мафије). Без икакве информације о дотичном или претпоставке где он може да буде Џек креће у неку насумице одабрану земљу да га тражи. Успут се заљубљује у Миранду која је такође игром случаја кренула да свети неког члана породице и њих двоје удружују снаге у том квесту.

Они тако трагају, трагају и нађу кућу у којој су добили информацију да он живи. У тој кући налећу на бомбу која ће експлодирати за 5 секунди. Хватавши је за руку, крећу да трче ка прозору и искачу из њега на тачно 1 секунду након експлозије (без обзира што је прозор на петом спрату). И баш, ту, испод тог прозора се налази контејнер или гомила смећа на коју они падају и тиме избегавају смрт.

Наставља даље, не спава, не једе, не мора да иде у ве це, не пије.

Напокон среће убицу свог оца... Гледају се директно у очи док обоје полако и бешумно потежу за пиштољима (који су иначе Must Have у таквим филмовима). Да се прича скрати...

Финална сцена:

Њих двоје се бију на неком запуштеном месту после жешће јурњаве колима, решетања, након 200 убистава од стране Џека са само једним шаржером. Та туча траје добрих десетак минута и јаче. Док се он бори са свој живот његова љубав која је пре тога била киднапована и мучена од стране непријатеља гледа тучу и даје моралну подршку свом Конану.

Он наравно побеђује у тучи и после тога следи хепи енд за њих двоје.

Masine za stvaranje vidovnjaka.
Zbog nijh mislim da sam vidovit! drugi misle da sam lud i da sam sarlatan.

Filmovi u kojima uvek svima telefon zvoni isto i svi se hvataju za džep kad im zazvoni. Onaj kome je stvarno zvonio, nonšalantno pogleda druge i kaže: "It's me"...

Šablonizovane "Žvake za oči" svaki uspešan film ćete doživotno gledati u raznim varijantama iste teme. Ni u 'srcedrapatelnim' storijama neće propustiti da provuku svoju "nepobedivost"