Nešto čime odlikuje jedno devedeset posto filmova i knjiga , glavni junak ubija zmaja i pojebe princezu, naravno , da je suprotno , ne bi bilo toliko zanimljivo većini (osim ako nemate fetiš prema zmajevima) . Pojebavanje tog hepi-enda je ono, pored radnje, po čemu se knjiga najčešće i pamti.
Samo pročitajte bilo koju knjigu Stivena Kinga.
-Ščitao onu knjigu što sam ti pozajmio?
-Jesam, i jebote, ovoliko se nisam istraumirao od kad si mi poslao uan men uan džar klip. Knjiga je bila do jaja sve do samog kraja, čak sam se i obradovao kad su spasili kraljevstvo i vratili se kući srećni što su se najebali neprijatelju keve, ali pred krajmi umalo nije upao monokl u pivo kad sam došao do scene gde dva sina jebu majku pred celim dvorom dok ih ćale gleda i stimulira hemoroide žezlom...
Šupičku materinu, više ne uzimam knjige od tebe, koji si ti bolesnik, a još veći je onaj što je pisao ovo sranje....
-Taj nerad , ovo je do jaja knjiga a ti si seljak, uostalom sam pisac jebe-ne-vadi
-Da,možda jagnjeće pečenje i špricer...
Priznajem i jesi u pravu što se toga tiče, nego je ovo proizašlo i pomalo iz toga što volim ponekad da se proseravam :)
Nije ti loša poenta. U principu, ja preferiram srećan kraj, ali kada je praćen većim gubicima, jer ništa ne ide bez visoke cene, treba i decu tome učiti u knjigama. +