
Нешто чиме одликује једно деведесет посто филмова и књига , главни јунак убија змаја и појебе принцезу, наравно , да је супротно , не би било толико занимљиво већини (осим ако немате фетиш према змајевима) . Појебавање тог хепи-енда је оно, поред радње, по чему се књига најчешће и памти.
Само прочитајте било коју књигу Стивена Кинга.
-Шчитао ону књигу што сам ти позајмио?
-Јесам, и јеботе, оволико се нисам истраумирао од кад си ми послао уан мен уан џар клип. Књига је била до јаја све до самог краја, чак сам се и обрадовао кад су спасили краљевство и вратили се кући срећни што су се најебали непријатељу кеве, али пред крајми умало није упао монокл у пиво кад сам дошао до сцене где два сина јебу мајку пред целим двором док их ћале гледа и стимулира хемороиде жезлом...
Шупичку материну, више не узимам књиге од тебе, који си ти болесник, а још већи је онај што је писао ово срање....
-Тај нерад , ово је до јаја књига а ти си сељак, уосталом сам писац јебе-не-вади
-Да,можда јагњеће печење и шприцер...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Nije ti loša poenta. U principu, ja preferiram srećan kraj, ali kada je praćen većim gubicima, jer ništa ne ide bez visoke cene, treba i decu tome učiti u knjigama. +
Priznajem i jesi u pravu što se toga tiče, nego je ovo proizašlo i pomalo iz toga što volim ponekad da se proseravam :)