
Веома слични japanskim filmovima само што је радња крајње опширнија.
У току Џекове младости, његов отац (који наравно ради за тајну службу) бива убијем у току тајног задатка у иностранству. Џек, бесан због смрти свог оца се заклиње на крваву освету што продуктује јако тренирање и чврст карактер од раног детињства. Он жртвује све. Свој социјални живот, свој љубавни живот, свој посао, пријатеље, породицу и креће на пут око света у потрази за убицом (који је, како увек бива, вођа неке мафије). Без икакве информације о дотичном или претпоставке где он може да буде Џек креће у неку насумице одабрану земљу да га тражи. Успут се заљубљује у Миранду која је такође игром случаја кренула да свети неког члана породице и њих двоје удружују снаге у том квесту.
Они тако трагају, трагају и нађу кућу у којој су добили информацију да он живи. У тој кући налећу на бомбу која ће експлодирати за 5 секунди. Хватавши је за руку, крећу да трче ка прозору и искачу из њега на тачно 1 секунду након експлозије (без обзира што је прозор на петом спрату). И баш, ту, испод тог прозора се налази контејнер или гомила смећа на коју они падају и тиме избегавају смрт.
Наставља даље, не спава, не једе, не мора да иде у ве це, не пије.
Напокон среће убицу свог оца... Гледају се директно у очи док обоје полако и бешумно потежу за пиштољима (који су иначе Must Have у таквим филмовима). Да се прича скрати...
Финална сцена:
Њих двоје се бију на неком запуштеном месту после жешће јурњаве колима, решетања, након 200 убистава од стране Џека са само једним шаржером. Та туча траје добрих десетак минута и јаче. Док се он бори са свој живот његова љубав која је пре тога била киднапована и мучена од стране непријатеља гледа тучу и даје моралну подршку свом Конану.
Он наравно побеђује у тучи и после тога следи хепи енд за њих двоје.
Уствари... Ово није ни налик јапанском филму.
Јапанци се нађу, крену да се бију на ферку и шупичкуматерину.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Bar nas nauče kada pada prvi sneg haha +++
Zaboravi da dodas kako u kontu nema nikakvih tegli il' slicnih staklenih il ostrih kurceva! ;-)
+cina naravski!