Aorist

Не знам појма дал је плагијат или како год.
https://vukajlija.com/aorist/509371 Ал ова је предобра и супротног значења од твоје

Odlična.

ХАХАХАХА...

Јел ово мушка верзија Марине?

Плус.

Badvajzer, nIje. Tikvan koristi zareze.

Бадвајзер још нису изумрли Срби.

Читајући ову дефиницију помислих на Марину. ;)

Срба има још мало, али убрзо ће да изумру.

Али неће изумрети оно што напишемо.

А сада мало о значењу аориста, у Београду мало познатом. У нашем језику и народу се користи првенствено за доживљене радње у прошлости. На пример, рекавши "Стево прође путем" говорник саговорника обавештава не само да је Стево прошао путем, него и да је чин видео својим очима. У противном би било "Стево је прошао путем".

Ипак да.

Хоће и то. Тј. неће изумрети, али ће све написано латиницом бити сврстано у хрватску културну баштину. Данашње глобалне каталогизације (OCLC, WorldCat и шта још све нема) нису општеобавезујуће, али иде се ка томе да једног дана постану и хоп - господо Срби, како ово може да буде ваше? Ово је латиница, само може да буде хрватско.
Јер, у тим каталогизацијама главни критеријум шта је чије није језик (поготово не дијалекти), него писмо. Па хајде и даље да пишемо и објављујемо латиничне текстове, браћа већ трљају руке и стрпљиво чекају дан када ће све то бити проглашено њиховом баштином.
Али, ако ћемо да изумремо, онда ионако нема везе.

Zar aorist ne označava nešto što se jako skoro desilo?

Аорист изворно означава доживљену радњу, без обзира је ли се догодила пре 5 минута или пре 50 година. Рецимо, моја мати коришћаше аорист (и имперфект) за казивање доживљаја из својега детињства. Тако је мање више свуда по унутрашњости Србије.

Аорист је пређашње (дапростите) свршено време, јер из њега закључујемо само да је дотична радња завршена у прошлости (ближој или даљој - немамо појма ако уз глагол не стоји неки прилог, "отоич", "иха-хај" и сл.).

Имперфекат је пређашње несвршено време, јер служи за информацију да је нека радња трајала у прошлости. Не казује ни кад, ни колико је трајала (и уз њега треба неки прилог или прилошка одредба).

У суштини, имперфекат и аорист су "скоро исто", па их зато често мешамо. А разлика је заправо врло једноставна: од несвршеног глагола може да се добије само пређашње несвршено (имперфекат); од свршеног глагола (који означава завршену радњу) може да се добије само пређашње свршено (аорист).

Градисмо (радња је трајала) - имперфекат.
Саградисмо (радња је завршена) - аорист.

Градисмо, саградисмо и допустисмо да нам све ово напишу латиницом. То је због љубави према Латинима. А ми ћемо њих да научимо да пишу ћирилицом ако буду хтели и докле је још знамо.

Фрајкоре, морам те разочарати, имперфект од свршених глагола се може чути, највише у Јужној Србији, али га чујах и у Црној Гори. Користи се за доживљене више пута поновљене свршене радње. Ево неколиких примера из живота:

"Он подвикнаше на дете" - имперфект, више пута поновљена радња. Аорист би био "Он подвикну на дете", и означавао би доживљену радњу, само једном поновљену.
"Она му направеше гибаницу", "Он дођуеше", све ове примере имах прилике чути у Врању, и на десетине других. Тамо је имперфект као "добар дан".
Пример из јужне Црне Горе имперфекта свршена глагола: "Он довуцијаше женске", чух га. Тамо су имперфекти по селах доста чести, али су ретко од свршених глагола.

У Врању се врло често могу чути и аористи од несвршених глагола, мада ми није потпуно јасно их значење. Ево неколиких примера које запамтих: "Дете плака, па се успава" или "Грме, грме, па престаде". Аористи несвршених су чести и по Шумадији, мада су често само замена за имперфект: "Он ћута, ћута, па побеже", и слично.

"Подвикнаше (подвикиваше)", "довуцијаше (довлачаше)", "плака", "грме" итд, нису свршени, него учестали (итеративни) глаголи, па је све ово набројано у имперфекту. Дакле, није намера да се каже да су те радње завршене (ако ћемо мак на конац, све радње у прошлости су завршене), него да су биле учестале, да су се понављале. Зато је "грме" имперфекат, а "престаде" аорист (то си, уосталом, и сам солидно разграничио у другом и трећем пасусу).
Нисам хтео ономад да ширим причу на итеративне глаголе, али ево сад.