Babe iz vojnih zgrada su potomci drevnih juznoamerckih plemena Maja, Inka i Asteka. Dokaza ima na svakom koraku:
1. Zaposednu teritoriju oko svoje zgrade i pomno osmatraju sva desavanja. Kada je lepo vreme, nemoguce je naci slobodnu klupu, zaposele bi i ljuljaske i klackalice, ali su one odavno polomljene. Kada osvoje teritoriju, ne dozvoljavaju nikakvo prisustvo uljeza (mladje generacije koje bi htele da sednu i ne-daj-boze puse ili piju pivo bile bi rasterane uz ratnicke poklike)
2. Izuzetno su otporne, i pored svih vidova bolesti i povreda (prelom kuka, grip, reuma, alchajmer, slepilo...) jako dugo istrajavaju u sprovodjenju Tacke 1. Kao i Inke, Maje i Asteci, bivaju pokosene samo od strane banalnih bolesti, tipa prehlada, upala uha ili najopasnije od svih, promaje.
3. Jako drze do tradicije i sva iskustva prenose usmenim putem. Cesto da bi nesto sacuvale od zaborava, ponavljaju vam pricu i po 100 puta.
4. Nose bar jedan deo odece (najcesce maramu ili kosulju) sa floralnim motivima kako bi se kamuflirale dok osmatraju
Baba iz vojne zgrade je baba ekvivalent komšiluku koji kaže kad ga ne pitaju ono nisu oni tu, oni su u garaži. Nalakćena na gelender zimi a leti na klupi sipred ulaza, zna sve, od toga ko se bode do onoga ko koga bode. Ipak, pošto takva baba obavezno nosi šamiju (maramu), da se zaključiti da nije stara gospodja gradskog jezgra nego je došla šezdes treće, s mužem na službu u grad.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.