Babojka

Девојка која сваки дан проводи своје тинејџерско време са својом бабом. Слушајући своју бабичицу, попримиле су једну ствар која у данашње време није уопште добра за њих, њихово размишљање. Кад се каже за бабино размишљање, мисли се на њихово трачарење, забринутост шта ће други урадити, а и на сву ту радничку мисао коју је њена бакица попримила током својих радних дана. Бабојке са својом бакицом иду свугде, па макар то била и пијац или продавница, или окопавање црвеног кромпира на њиви који је њен деда добио у наследство од прадеде Зокија у Лесковцу.

Како је све то започело? Па наравно, од малена баба је почела своју унукицу да чува (читај: преобрађује). Није дозволила да иде у вртић, нити у предшколско, већ је ту ствар њеног одрастања узела у своје руке. Од друге до седме година, бабојкица је ишла свако јутро у шест сати (како ју је баба учила) код ње. Доручак, никад лепши него бабина кајгана од домаћих јајца, (иначе јаја су из другог дела дворишта, у којој се налази живина). Уз то најбоље иде нанин чај. Гледајући штрумфове, уз пребацивање на сваких десет минута гледајући суђење у Хагу, баба девојка проводи скоро цео дан, односно време до кад родитељи не дођу кући. У овом интервалу, девојка проводи највише времена са њом.

Период од седме до дванаесте године се не разликује сасвим пуно од ранијег, већ сад и бабо девојка има један посао, да иде у школу. Али, ни то је неће спречити да ћаска са својом омиљеном личношћу, бабом. Ако бакодевојке не би знале било који задатак везан за школу (али и остало) питале би своју миљену, а она би им одговарала својим сасвим неакцентованим нагласком, како је то она учила другачије, или би им показала а да то не буде тачно. Баба има обичај да понекад прегледава породичне слике, показивајући јој ко је ко из фамилије. Дете већ полако добија те промене да се само може сетити да усиса собу, обрише прашину, врати перје у јастук итд.

Пубертетски период (од дванаесте до осамнаесте)
Долази до малог неслагања између главних ликова дефиниције. Те 'несугласице' су најчешће око стила облачења, шминке, односно целог физичког изгледа. Мада и то је на неки начин решено. Бабино унуче мора обавезно буде обучено да му не буде хладно. Лети бре морају (са акцентом) да се носе мараме због Сунца, доле неке 'аљине не превише кратке, а горе нека танка кошуља или мајица. А то што је у вези шминке, то не долази у обзир. "Ма какви, то нема шансе. Како дете које има лепо лице да ставља оно на лице, ма никако!". Да би је баба још више придобила, ћушне јој у џеп динаре.

Интервал од осамнасте па надаље је најтежи баби, јер ју је унука напустила удавши се. Ко је унуку наговорио на ту мисао, да се мора удавати у осамнаестој? Па баба. Наравно, ко ће други оценити и пронаћи правог момчета за њену миљеницу, него бабче, које је набило већ доста година у дупе, а жели и даље да влада фамилијом. Ко се данас удаје или жени у осамнаестој? Нико! Сви желе да 'проживе живот' барем до дваес' и неке. Дете се рађа годину дана после склопљеног брака, и он је сад главни догађај целе драме. Прва која је сазнала рођење детета, је сада прабаба (баба), која се највише веселила од свих присутних.

Све у свему: Бако, ЈЕБИ СЕ! Уништила си девојци њен став о било чему! Све је повукла на тебе. Требала си само, да је сачуваш, али не и да јој убациш свој разум у њен!