Nedostatak za koji je potrebno mnogo hrabrosti. za razliku od plašljivosti, bojažljivost se ne prikriva, i zato je uvek na udaru.
Uzroci su, kao i uvek, trojaki:
1) genetski: hendikep
2) sredinski: vaspitanje, pritisak
3) lični: neznanje, usamljenost, savest
Dok pas voli da nasrne, mačka se sklanja s puta.
Sedim ja tako u sobi (to je bilo poodavno) napolju nekakav pas jarosno laje, ne obraćam pažnju - ima toga... Onda začujem, tri sprata iznad mene, Kseniju kako viče na njega, najzad pogledam - pas priterao malo mače uza zid, u širokom luku ga obilazi, rado bi ga rastrgao, ali ono mu se stalno okreće licem. Jurnem dole - Ksenija ga već drži u naručju, mokrog od glave do pete. Da li se nekako preznojilo od straha ili je povrh svega poliveno vodom namenjenom protivniku - ne znam - tek nikad nisam čula da mačke u opasnosti zapomažu, a na tom istom prostoru nekoliko godina kasnije čopor pasa je nasmrt izudarao nogama mačku - najbolju od njih ovde gde se ne pojavljuju ni pacovi ni miševi. Tvrdi naša doktorka koja čuva, hrani i leči životinje.
Ne da ne bi umele - svako je mogao videti kako mladunče - do tog trenutka zabavljeno igrom - na pojavu hrane panično mauče i očajnički se otima - nego mačka poznaje čovekova ograničenja, pa mu se tako i obraća: da joj dohvati lopticu, da je skine s drveta, da otera njenog verenika... Ali pas je čovekov najbolji prijatelj.
