Између осталог, назив за људе из Републике Српске који живе, раде, студирају у Србији, а нису познате личности, успјешни спортисти, познати књижевници...

Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.

Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.

Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.

Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.

No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.

Žrtva predrasude da je glup, najčešće vrlo duhovit i inteligentan čovek koji prihvata predrasudu, i još se zajebava na svoj račun.

Reč kojom će u Srbiji biti kršten svaki gost iz Republike Srpske bez obzira na to što se ista sastoji od više geografskih regiona (istočna Hercegovina, Semberija, Ljuta Krajina, severna Bosna) a ne samo Bosne. Prosečan Bosanac se uglavnom buni ukoliko ga se tako oslovljava (veliki su Srbi) i najčešće ruši stereotip o priglupom i neotesanom Bosancu iz viceva. Bosanci su redovno skromni, nenametljivi, veseljaci i obično veoma duhoviti. Nekad znaju delovati sirovo, ali to je uglavnom zbog neiskvarenosti i patrijarhalnog vaspitanja koje se tamo još uvek ceni.

Gospodar prstenova.

je stvarno neverovatna reč.
To je reč koja miri vekove ratova i mržnje,
i spaja naizgled sasvim nespojive stvari.
Popdjednako dobro stoji:
-Srbinu iz Bosne
-Hrvatu iz Bosne
-Srbinu čiji je neki predak primio Islam pa se sada naziva Musliman ili Bošnjak ili tako nekako...
-Bilo kome ko je rođen ili živi u Bosni bez obzira na veru naciju ili bilo šta drugo
-Priglupom-prostom čoveku (nema nikakve veze sa prethodno nabrojanima).

Etiketa koju svaki Srbin iz Bosne dobije u Srbiji čim progovori. Nije da se ljutimo, ali nam nije ni svejedno i to iz dva razloga:

- ne doživljavamo Bosnu kao svoju državu
- ta se ista etiketa koristi i za Muslimane, tj. Bošnjake, a mi ne volimo baš da nas sa njima trpaju u isti koš. (ne zbog mržnje prema Bošnjacima, već zato što kad sam već u Srbiji, želio bih da me ljudi doživljavaju ko Srbina, a ne ko Bosanca ili Muslimana)

Da ne mislite da sam ja neki luđak ili ultranacionalista samo ću iznijeti činjenicu da preko 90% Srba iz Bosne podržava ideju o raspisivanju referenduma o izdvajanju Republike Srpske iz BiH.

Takođe u Banjaluci na svakom ćošku možete vidjeti ovaj grafit:

"Srbija u srcu, Bosna na k....."

Ovo nije nacionalizam, već borba naroda za samoopredjeljenje, koju međunarodna zajednica uopšte ne poštuje. A ta borba za samoopredjeljenje nije zbog našeg hira, već zato što se progresivno Republici Srpskoj oduzimaju elementi državnosti i njene nadležnosti se prenose na BiH.

Takođe, ja sam za saradnju među svim narodima na Balkanu, pomirenje, kulturno, privredno, jezičko i svako drugo povezivanje, ali povezivanje zasebnih entiteta, a ne vještačko pravljenje zajedničkog domaćinstva. Da su zemlje bile odvojene, do rata ne bi ni došlo, a ovako znate i sami šta se sve izdešavalo. Bolje je dobro prijateljstvo nego loš brak. Pogotovo, kad jedna strana traži razvod, a druga joj ne da (e baš je to pravi opis situacije danas u BiH).

Pobednik svih viceva

Bosanac je nekada bio naziv za osobu koja je rodjena u BIH.
Danas je ovaj naziv pogrdan i mnogi se vredjaju kada im kazes da su "bosanci" i tako danas imamo bosnjake,srbe i hrvate,koji zive na istim prostorima na kojima su uvek i ziveli ,u drzavi koju niko ne prihvata kao svoju.

Данијел Крејг. У мојој кући се увек знало- Само Шон и Пирс су прави Бондови, ово остало курцу не ваља. Ta емоција је само потврђена пре неких десет година, кад се на БК телевизији први пут појавила реклама где одело носи, из пиштоља пуца, препичке лови... плавушан? Ај' што је плавушан, него што изгледа као да ће сваког тренутка раширити руке и запевати Лијепи ли су мостарски дућани?

Ој животе, Драгане Вучићевићу.

Covek sa najvise dragstora(trafika) u bilo kom beogradskom predgradju.

Ne pravi se glup sto to voli, nego sto voli da vidi drugog pametnijeg.

Mujo ili Haso, jedan od njih dvojice pa koji se prvi pojavi.

U Ex-Yu kinematografiji: Ekvivalent crncu u Američkoj kinematografiji. Sidekick i/ili comedy relief.

Čovek kome je u srcu Bosna, a u glavi fosna.

Izumrla ili izbrisana kategorija. Sada se to što je nekada bilo Bosanac, što je i logično, ne zove više tako već BOŠNJAK. Ko zna zašto je to dobro?