Odvratna, prežvakana bljutava reč poreklom iz engleskog jezika koju po ustima provlače novopečeni srpski menadžeri kako bi šatro dokazali da su u toku sa svetskim marketinškim tokovima.
Brend bi trebalo bi da pretstavlja ukupan dobar utisak potrošača o nekom proizvodu, prepoznat simbol za kvalitet i pouzdanost koji potrošačima uliva makar prividnu veru da se radi o profesionalcima čiji proizvodi su kul, i da se neće zeznuti ako pljunu veliki novac na njihove proizvode.
Primeri dobrog brenda su Šimano i Mercedes.
U Srbiji svako pominjanje reči brend izaziva jezu, i govori da će dotična firma potrošiti basnoslovne novce na reklamne kampanje koje će nam ispirati mozak i promocije na kojima će se njihovi menadžeri šepuriti.
Kvalitet proizvoda koji postane žrtva brendiranja će naravno i dalje će ostati sumnjiv, ali će mu cena ipak skočiti.
Moj omiljeni brend je božen kozmetkis.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.