To je neko platno koje se i dan danas koristi u određenim ruralnim oblastima južne i jugoistočne Srbije (onoj kući na kraj sela). Naime, njom se "obriše" mindža krave i stavi se biku 'pod nos, da bi se on brže nalažio, jelte, i kako bi sam proces oplodnje kraće trajao, jer ima i prečih stvari za uraditi (na njivi npr), nije jebadija najbitnija.
Mada.. Bulidža se ne koristi od vajkada samo kod domesticiranih životinja, prvi izvori o njoj dosežu još iz srednjeg veka i to kada se govori o ljudima, tačnije damama i vitezovima, a ne 'arhaičnim' govedima. Pa, zapitajte se šta dama baca svom vitezu sa balkona, belu maramicu, je l' da? I on, već napaljen ka' mladi majmun, 'vata tu, prefinjenu bulidžu, i popne se kod svoje ljube.
Ukoliko bi isti komad platna miris'o na bugarsku ružu, kao što žele da verujemo, efekat bi bio u najboljem slučaju mučnina, a u najgorem, k'o kod viteza Veljka osmog od južne Morave, odlazak u manastir i večne traume koje ni Žan-Marten Šarko ne bi mog'o da izleči.
