Jako popularna društvena igra, kod nas dovedena na nivo nacionalnog sporta. Pravila igre su jako jednostavna, i igra može da traje u nedogled:
Igrači sa suprotnim mišljenjima treba ubede drugu stranu da njihovo mišljenje ne valja nego da je on/ona u pravu. Igrač uvek zna da je on u pravu i nikako ne odustaje od promene svog mišljenja (važi za oba igrača) i samo je pitanje ko će duže da izdrži. Rezultat je u većini slučajeva nerešeno, uz konstataciju da je protivnik idijot.
Igra se najčešće završava kada prijatelj jednog od učesnika izjavi: Ma pusti budalu, šta se čekićaš sa njim!
Uzaludno iscekivanje dolaska (prepunog) autobusa GSP-a.
Jedno od zanimanja popularno kod mladih danguba, koje je zasenilo kucanje tiketa, a uskoro će i konobarisanje. Kada registrujete auto čekićar vam uzme somića da čeka u redu umesto vas. Uz ovlašćenje, razume se.
Problem mnogih ćomana koji moraju da čekaju lerdija da im donese ujdo na ler jer nemaju đunte da kupe frišku robu. Pre čekanja lokalnog distributera zabranjenih supstanci moraju da nađu nekog da mu uvale tozla što im je keva dobila za desetogodišnjicu braka, ne bi li tako sastavili za kvoter i sastavili ga sa ganom. A njega su dobili iz centra za suzbijanje narkomanije na drugoj strani grada.
- Desi Šomi, ima neka robica da se završi?
- Imaš kinte?
- Neam brate, kratak sam malo jebiga.
- Ae paljba, idi kod Mareta pa sa njim čekičaj.
Najčešći vid bezgotovinskog (nesolarnog) plaćanja u Srbiji.
-Dragi, vidi sto sam uzela sandalice....baš su jeftine , samo 12 000....ajde ljubavi iščekićaj ih molim te za mene (a posle možeš i mene)!
