Osobe (kolege na poslu, faksu, likovi iz odeljenja, bliža i dalja rodbina) koji ceo dan čekaju da neko krene ka prodavnici/diskontu/mega-turbo-giga marketu. Nakon odabira žrtve, uvaljuju pare do-u-dinar tačno za neku potpuno nepotrebnu glupost. Naravno, rečenica počinje sa "E, čekaj, ideš do______...."
Kijamet, sneg do kolena. Želudac počinje da vari jetru i uspevaš da nateraš sebe da kreneš ka kilometar udaljenoj prodavnci. Ustaješ i pokušavaš da se poput nindže iskradeš iz prostorije. Odjednom, čuješ gomilu glasova "E, čekaj, ideš do ________? Kupi i meni (uloške, cigare, upaljač, kafu, ratluk, bateriju za ručni sat...)".
Postoje tri izlaza iz ove situacije.1. Vadiš A4 papir i počinješ da 'vataš zabeleške...
2. Oteraš ih u 3pm i zalupiš vrata.
3. Vratiš se na mesto i počinješ da igraš Chicken Invaders na mobilnom.
