Čovek ogrezao u grbavljenje. Padobranac specijalizovan za sahrane i daće. Da se razumemo, nije on loš čovek - žao je njemu preminulog, rodbine i sve to. Doduše, ne poznaje pokojnika lično. Ni iz viđenja. Dobro, nije nikad čuo za gospodina. Prvi put se susreo sa njegovim podacima na banderi. Preciznije, na čitulji zalepljenoj selotejpom na banderu. Došao je samo da popije koju čašicu za pokojnikovu dušu, da pojede nešto od muke i da pozajmi koju cigaru da ga prođe nervoza.
- Izvinite gospodine, možete li doći napolje na kratko?
- Ovaj, khm, može. Naravno, može.
- Moram primetiti, ovo je treća sahrana ove nedelje na kojoj Vas vidim.
- Khm, khm. Ovaj, khm, khm. Pardon, zagrcnuh se. Ste sigurni?
- Dobro pamtim lica, siguran sam. Nego, hteo bih Vas nešto priupitati, ako nije problem?
- Pa znate, ovaj, možda je slučajnost. Ja, ovaj, znate...
- Ma ne brinite gospodine, i ja sam greškom ovde, ako me razumete (::namig:: ::namig:: uz suptilan ubod laktom u rebra). Nego, posle ove sahrane, ima jedna i u Cara Lazara, ako se ne varam, ali sam zaboravio broj.
- Pa što ne reče ranije rođo! Smorih se živ, nema čovek sa kim da normalno popriča na ovim sahranama. Svi skenjani u tri lepe. Vidim ja da ćemo se mi lepo družiti.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Moji baba i đed imaju po 70 godina, i idu od sahrane do sahrane, da zadužuju članove pokojnika da dođu njima. Sličan mehanizam ko za slavu.
Super dijalog, vrlo Orvelovski.
Dopadam.
I sasvim realan dijalog - ima ovde jedan lik što mrzi sahrane, ali ima dubok glas ko Počuča, jednom prilikom kreće ulogija poznato: "TUŽNI SKUPE", svi se ućute da čuju, a on iz pozadine "jebemteudupe" onim svojim Počuča glasom. Smejala se cela sahrana.
odlična