Pošto mnogi školski profesori vole da treniraju strogoću, pa ne daju ni da se pisne na času, a dva drugara ili drugarice iz klupe stvarno žele da razmene par reči, koristi se ovaj čet na školskom času.
Za ovaj čet je potreban samo jedan papir i jedna ili dve olovke. Na papiru, naizmenično, razmenjuju reči, a da ih pri tom profesor ne provali (pošto ima i profesora koji vole da bace pogled i na đačke klupe).
Čet na školskim časovima je prisutan odavno i sigurno su puno generacija pre (a biće, Boga mi; i posle) koristili ovu metodu komunikacije na času.
Prednosti ovakve komunikacije je postojanje tišine, pa vam profesori neće zameriti, a nedostatak je činjenica da vam ovako koncentracija na času opada više nego kad komunicirate rečima (najčešće šapatom).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.