Novajlija, početnik, gušter. Sveopšti indijanski naziv za bledolikog žutokljunca, koji je usled zlatne groznice tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka obitavao po Aljasci i severnim delovima Kanade.
Elem, čičako se prepoznavao na kilometar, jer ga je odavalo ili držanje ili odeća ili oba. Jednostavno, polu-uplašeni (još malo pa u gaće tronja) izraz lica sigurno ne odlikuje vrsnog, iskusnog i medveđim mesom na'ranjenog kopača, a ganc nova kopačka odeća i oprema (sa o pojas zadešenim pištoljem kao tačkom na "i") gotovo da svetli kao vatra u mraku.
U moderno doba bi se čičakoom mogao nazvati mladi deran koji prvi put ide u teretanu: sportska oprema u vrednosti mesečne korpe za četvoročlanu porodicu, znojnice na obe ruke (kao i na čelu) i "na prepad" započinjanje razgovora sa "starosedeocima" o suplementima i ostalim hemijskim džidžabidžama.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Штене, +
Tako se to radi. Svaka čast!