
Ова синтагма се користи за опис гласа неке певачице, а неретко и неког певача, обично неки дукатлија. Глас неодољиво подсећа на звук цврчања који се може чути када се мудо пече на ражњу.
- Ууу... како пева... који глас...
- Ма јес... цврчи бре ко мудо на ражњу. (Ду нот трај дис ет хоум).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Čije mudo ? Cepaš bele bubrege a? :)
Увек их неко на свињокољи украде и поједе пре мене, бедак ;)
Ха, добра!
Хвала. Е, али, да би добро цврчала на ражњу, треба да буду велика и масна и са доста воде у себи (млад организам).
Не бих знала рећи. :)
Па ево ти сажето - велика, масна, воденаста. Е сад, ти даље сама полако.
Полако?! Н`иде.
Ма укључи Весну Змијанац или нешто, кашће ти се само.
Или Џастина Бајбера :)))
http://www.youtube.com/watch?v=kffacxfA7G4
Дукатлија из дефинције, коме није јасно.