Upotrebljivo posle niza neuspjelih pokušaja ka ostvarivanju komunikacije sa narodom koji se inače odaziva na sam pomen njihovog imena, gdje se (ime) iz naslova odnosi na onog koji razgovor hoće i da započne.
Aco: Des Mile, šta ima?
(Mile ništa, prođe kraj njega ko kraj turskog groblja)
Aco: Au jebote, al smo nadrkani. E, des Anđo, kako je?
(Anđa ko i Mile, ništa, žurno prošavši kraj njega)
Aco: Vid' ovo. E Rajko, des Rajko!
(Rajko ga isto ne primjeti)
Aco: DOBRO BRE VIŠE, KOJI VAM JE SVIMA DANAS? JE L' TO DANAS DAN IGNORISANJA ACE, A? ŠTA STE SVI TAKO... TAKO... ACOIGNORIŠUĆI???
Joca: Šut' bolan, vidiš da je hem'čarka dala kontrolni, sve keč'na do keč'ne. Sreća tvoja pa s' okasnio.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Nisam iz tela najbolje skapirao, ali primer je objasnio sve