U svom osnovnom značenju, mladi šmeker. Ipak, iako ovaj pomalo zastareli izraz predstavlja kompliment, mozak današnjeg tinejdžera najčešće iz nekog razloga stvori sinapsu kojom ga povezuje sa rečima kao što su šonja ili peškirić. Još ako ga uputi previše revnosna majka ili tetka, bedak je garantovan.

Стасит момак. Опасан шмекер. Главни баја.

Oćna riba. Ona koja se daje bespoštedno i bez femkanja. Nikad se ne nudi, ali ko traži, ona daje. U zavisnosti od starosne dobi, može biti sestra-Daša, tetka-Daša ili ekstemniji slučaj, baba-Daša. Verovatno da je izraz nastao ukrštanjem i skraćivanjem reči ''daje'' i ''izdašno''.
Ona nije fuksa, drolja, šoder, rava ili udaraljka. Ona jednostavno ima potrebu da se daje, pogotovo ako je situacija takva, da je njena ribica zlatna i jedina. U situacijama kao što su momačke večeri ili ispraćaji u vojsku, Daša je obavezna zvanica. Ako sve solucije propadnu, ona je ta koja spašava situaciju i uzima stvar u svoje ruke i svi budu na kraju zadovoljni... Muškarci je zbog njene diskretnosti cene onako ortački, a žene ne zaziru od nje puno, jer se ne odlikuje preteranom inteliegencijom, niti je sklona spletkarenju.

Nekakav frajer iz proslog vijeka.

Ciganska reč za neciganina.

U srpskom jeziku sada već arhaizam za plemenitog muškarca koji dobro izgleda, ima para, drži do sebe i pre svega je džentlmen. Visok, lepuškast, mlad, vaspitan.

Uz to jedna od retkih sanskritskih reči u srpskom jeziku, koja je dobila značenje skoro suprotno od originalnog. Naime, radi se o tome da na sanskritu Dasa znači "rob" ili "sluga".
I pošto se kratko a na kraju sanskritskih reči izgubilo tokom vremena, u indoarijskim jezicima kojima pripada i ciganski, dasa je postalo das.

Pripadnici Hare Krišne kad dobiju drugo ime tokom inicijacije, obavezno dodaju Das imenu. Paramananda Das, Kripadam Das, Svarupa Das, itd. Time naglašavaju da su oni sluge Krišne i drugim ljudima u celini. Prestaješ da budeš Das, tek onda kad postaneš guru, i kad imaš svoje učenike.

Cigani isto tako dele ljude na Rom i Das. Koncepcija jednakosti ne postoji u ciganskom filozofskom diskursu i respektivno ciganskom jeziku. Na ciganskom bukvalno sve žto nije Rom, je Das. Cigan je ontološki aristokrata, a beli ljudi su predodređeni da sluguju ciganima. Zato se svi beli ljudi zovu Das. Nema veze dal si Francuz, Mađar, Srbin, Bugarin ili Šiptar, ti si brate das, i tvoje je da radiš kako bi izdržavao cigansku populaciju. Cigo će da prosi, krade, baviće se prevarom, sviraće ti na uvce, gledaće ti u dlan al nikad neće uzeti motiku u ruke. Nije on Das, postoje druge ljude za to. Vremenom je reč Das ušla u srpski jezik i postala Dasa.

I pošto je stereotip za cigana prjlavi dripac ispunjen dostojanstava ko govno vitaminima, logički je dasa postao sinonim za potpunu suprotnost toga. Biti dasa je stvar uspeha, statusa, neko i nešto u društvenoj hijerarhiji. Dasa nije dripac već dobro odeven, ne laže, njegova reč ima težinu gvozdenog malja. Džentlmen je prema damama, ne bije ženu nego se brine o njoj, deci i slabijima od sebe, ima obraza i poštuju ga u zajednici. Samo što je to ipak na kraju krajeva neka iluzija. Ontološki i egzistencijalno, cigo je ipak aristokrata a ti sluga, jer ti radiš a on jebe.