
Лик из славне наше епске народне поезије. Имао је среће да одраста уз стрица Радивоја и оца Старину Новака, једног брижног и савесног родитеља. Дете Грујица је доспео у незавидну ситуацију када су се ова двојица убили једног дана као стоке и пукли сву кинту на курве, вино и гађали Турке, који немају обичај да намештају. Пошто више није било текми за тај дан, а ионако су остали без лове, њих двојица су разумним већањем дошли до закључка да би им најбоља солуција била да продају Дете Грују у робље на неко време 'па нек бјежи кад је њему драго'(исплаћују на руке па он нек се јебава како зна и уме). Тако да следећи пут када неко буде почео да вам прича како 'никада није било овако' и 'да се наши славни преци никада нису служили свакојаким шпекулацијама и неморалним радњама'- слободно му реците нек једе говна.
Вино пије Новак и Радивој,
У зеленој гори Романији,
Служи њима Дијете Груица.
А кад су се понапили вина,
Онда рече дели Радивоје:
''Хеј! мој брате, Старина Новаче!
''Ни имамо вина, ни дувана,
''Нит' имамо паре, ни динара.''
Ал' говори Старина Новаче:
''Не бој ми се, дели Радивоје!
''Ако нема вина ни дувана,
''И ако је блага нестануло,
''Ми имамо дијете Груицу,
''Којино је љепши од ђевојке;
''Обућ' ћемо рухо трговачко,
''На Груицу рухо сиротињско,
''Водићемо дијете Груицу,
''Да продамо у шер-Сарајеву,
''Па нек бјежи, када њему драго,
''Само да ми блага добијемо;
''Па ће бити вина и дувана.''...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
E'o plusa s Romanije. ;+)