Digitalno pripovedanje

Insolent Defender 2009-08-14 10:53:34 +0000

Digitalno pripovedanje (eng. digital storytelling) je relativno nova disciplina pravljenja kratkih filmova na izabranu temu, najčešće na radionicama organizovanim za ugrožene grupacije (nepismene, siromašne, žrtve nasilja, itd.), mada se može izvoditi i solo. Tema može biti bilo šta, od nezaboravnog trenutka iz detinjstva do teške socijale. Digitalna priča se pravi tako što se napiše scenario, napravi audio zapis tako što autor pročita tekst, izaberu fotografije ili snimci (lični ili sa neta), izabere muzika, i sve to ukomponuje prema želji autora u odgovarajućem programu. Dobra strana digitalnog pripovedanja je ta što ne moraš biti umetnik da bi je napravio, ali kada je napraviš, u neku ruku to i postaneš.

Primer okačen.

0
22 : 1

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.

Politika · 31. Januar 2011.