Jako dugačka motka nasađena na isto tako jako visoku ali nešto deblju motku na čijem jednom kraju je kanta (kofa) za zahvatanje vode iz bunara, a na drugom protuteg od betonskih elemenata ili nekog drugog mareijala, a najčešće od drvenih trupaca od kojih je napravljen i sam đeram. Protutegove prave i na taj način što stare probušene kofe napune šljunkom.
Posle dugogodišnje upotrebe đeram počne strahovito da škripi jer zbog velike visine niko neće da se popne i podmaže osovinu na kojoj se đeram pomera.
A zbod zajebanog rimovanja retko ko hoće da povede pesmu : Škripi đeram, škripi đeram.... jer sledi : majci ti ućeram .....
Čest motiv na slikama vojvođanskih slikara koji su svoje umetničko stvaralaštvo fokusirali na bivstvovanje po kolonijama. Danas u stvarnosti izuzetno je retka pojava i taj žal za korenima je baš zbog toga izvor te i takve umetničke inspiracije. Do pre sto godina služio kao izvor pijaće vode svim meštanima u Vojvodini koji su stanovali udaljeni više od sto metara od pijačnog trga, imao je funkciju nešto kao vodovod u starom Rimu.
Реч на слово Ђ у букварима.
- ...Д као деда, Ђ као ђерам...
- Тата, шта је ђерам?
- Оно на бунару што стоји горе онако и онда то служи да... Ђ као ђак, Е као ексер...
moj kraj!(posle depoa,a pre liona)
a:odakle si?
b:sa Đerma!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.