Učtivo prekidanje razgovora najčešće u zvanično modernizovanim uslovima komuniciranja, sa naznakom sagovorniku da se prilikom ulaska nije kulturno, kako treba i dolikuje javio predpostavimo službenici uvaljenoj u stolicu svoje kancelarije, neposredno posle početka izlaganja napaćenog čovjeka koji je došao da iznese svoj problem.
Ovo karakteriše krajnju drskost gospođe sa bujnom crnom kosom, našminkanoj, sa sisama osmicom i markiranom bijelom košuljom otkopčanom do pola, kojoj inače puca kurac za ono što ste vi došli.
Postoji velika vjerovatnoća da slična situacija iznervira sagovornika do te mjere da u pizdu materinu pošalje i nju, i firmu, i dan kad je prvi put ušao u nju.
Poslovnica mobilne mreže Telenor, 14:56h.
Napaćeni čovjek (Nč), korisnik usluga kompanije ulazi na vrata i prilazi Sekretarici (S), koja sjedi zavaljena u svojoj kožnoj stolici.
Nč: Ovako, imam problem. Prije tri mjeseca sam malom uzeo vaš bežični internet, ono modem, tako nešto, što pričate da ima signala đe god da ode, i tako. I sad, prije neki dan mi se pojavio problem. Sin mi se žali da mu se veza prekida svako malo, i da posle ne može da se uspostavi veza, mora po' sata da čeka jebemu lebac krvavi. S'obzirom na cijenu koju plaćamo za tu uslugu, moram da kažem da sam veoma nezadovoljan, i da želim da prekinem ugovor. Sad me zanima da li mogu nekako da prekinem ugovor posle tri mjeseca, iako sam ga potpisao na 12 mjeseci? Postoji li neki način za to, nekakav raskid ugovora, bilo šta?
S: Dobar dan?
Nč: Molim?!
S: Dobar dan gospodine? Pravila ove poslovnice nalažu da svaki klijent mora reći dobar dan na ulasku, gdje je Vama to?
Nč: 'Ste Vi mene slušali uopšte?!
S: Gospodine, moramo poštovati neka pravila bontona, ovo je 21. vijek.
Nč: Vidi ovako, molim te reci mi da si me slušala, da nisam džabe pričao sve ovo.
S: Ja se izvinjavam, Vi ste onaj koji mora poštovati pravila.
Nč: Ti se izvinjavaš? A gledaj me u oči sad, i slušaj me što ću ti reć. Poserem ti se ja i na ovu kompaniju, i na bonton, i na onoga ko ga izmisli, majku li ti milosnu jebem, tebi i svima vama. Govnari jedni, vi ćete sa mnom da se sprdate, muzete mi svaki dinar iz džepa za ta vaša sranja, a ovamo nećete da me slušate što vam pričam. Sram te bre bilo, da te sram bude. Viđi se kakva si. Po čitav dan ne ustaješ iz te fotelje, guzicu žuljaš, a meni si našla tu priču da prosipaš i da me mučiš.
S: Molim?! Obezbeđenje!!
Nč: Jebi mi oca ako ću ti ja uć ođe više. Jebo me dan kad ste me nagovorili na ovo.
Izlazi u žurbi, dok obezbeđenje nije stiglo.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.