Deficitarna ljudska osobina : mera nečije dobrote je mera njegove čistote.
Kod nekih se izgubila, zapravo, nije ni postojala : očekivali su da će za neki ustupak/uslugu/pomoć koju su nekom pružili dobiti nešto zauzvrat. Kako se to nije desilo, zaključili su da ne vredi gajiti "dobrotu".
Neki je naprosto nemaju : sporazumeju se unapred "ja tebi-ti meni".
Malobrojni je poseduju i svesni su svog kvaliteta. Dobrom čoveku je činjenje dobrih dela način života. On to ne oseti jer mu "ide od ruke". Ne hvali se time, ne očekuje ništa. Čini dobro i onome ko je njemu naneo zlo.
Priznanje obicno dobije los covek, koji jednom uradi nesto dobro, onda svi krenu da aplaudiraju kako je fenomenalno to sto se promnio.
Za dobrog coveka se nekako podrazumeva da je dobar, u trenucima slabosti ga strasno napljuju.
Zato priznanja i ne treba da budu motiv.
Prepoznatljiv autor :)
+++