Drugari na struju

Nekada je drugarstvo izgledalo mnogo drugačije nego danas. Ljudi su manje visili po kućama, družili su se u kafanama, izlazili su zajedno, išli na fudbal, na more, svaki dan su provodili zajedno, i poznavali su se u dušu. Jedni druge su pratili u vojsku, bili jedni drugima kumovi, veselili se zajedno i pomagali u zlu. I kada bi jedan prijatelj otputovao daleko, tamo se nastanio i ostao duže vreme, osetila bi se praznina. Kako ljudi odrastaju, život ih vuče na neku drugu stranu, prijatelji se razidju po celom svetu, i retko se vide. I sećaju se mladosti i drugarstva sa setom, vesti o drugima čuju retko, a ni pisma ne stižu tako često..
Zbog toga, ljudi su se dosetili i izumeli telefon, no u početku je moralo da se ide do drugog grada da bi se telefoniralo, a kada su telefoni postali normalna pojava, medjunarodni razgovori su i dalje bili skupi. Medjutim, napretkom tehnike, napredovala je i komunikacija, i tako danas imamo msn, fejsbuk i skajp, uspostavili smo kontakte sa drugarima preko, i svi su srećni. Ali sve ovo imalo je i svoje loše strane..Vremenom, ljudi su počeli da se druže isključivo "na struju", bez obzira na to da li žive na različitim kontinentima ili u istoj ulici, i ta pojava postaje sve masovnija.
Danas prijateljstvo izgleda ovako: