
Вероватно најконтроверзнија од свих намирница. Нутриционисти је препоручују као минералну и витаминску бомбу, а у колективној народној свести од старих времена истрајава убеђење да је то слепачко, пропаличко јело: "Џигерице, и ти ли си месо?".
Кад се загине у кафани, па се све паре пробекријају и не остане ништа за иоле поштен ручак, кафеџије су износиле гостима пржену џигерицу гратис. Да им буде каква-таква подлога за даље пиће, а и да се не баци (пошто ионако нису знали шта ће са њом, јер је нико није хтео):
"А шта ћемо за вечеру? Леба, сира и кромпира. (2х)
А шта ћемо за доручак? Једно јаје, и то мућак. (2х)
А шта ћемо за мезе? Џигерице и презле. (2х)
(припев) Рого-рого-рогози, седи па вози."
И тако, на једном крају имамо препоруке стручњака, на другом народне статусне норме, а негде на средини између то двоје сместила се џигерица. Па шта претегне...
- Али, бако, зашто нећеш да ми испржиш џигу? Ја то много волим!
- Ћути, лудо дете, не вичи, чуће свет, па ће казати да смо слепци, да немамо пара...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Čovek bio inspirisan da ozvaniči defkom... +
Fino dozirano sarkazmom
Lepa defka, ima neki miris starih stvari +
Džiga je to zaslužila.