Moji argumenti su potkrepljeni dokazima...
Ja za sada, nisam došao u situaciju da je mene neko uputio na mesto gde se mogu proveriti njegove tvrdnje, već svi iznose svoje ''laičke tvrdnje'', a niko ne ceni argumente. Kako da sagledam druge ideje i druge knjige, kada me zagovornici istih ne upućuju na njih?
I kao što rekoh, vrlo sam uvređen...
ЦИТАТ Инстинкти се не губе тек тако, нити се мењају тако лако. ТАТУЦ
Дотере, реци ми колико је година прошло откако је мајмун стао на две ноге до данас.
Pa i u pravu je čovek, zaista se neki primordijalni instikti ne menjaju, već se oblikuju prema potrebama savremenog društva.
Jedan interesantan primer je instinkt za akomuliranjem hranljivih materija u telu (gojenjem). Naši preci su instinktivno unosili ogromne količine hrane, kada im je ista bila dostupna, jer su znali i očekivali vreme kada hrane neće biti u izobilju, i kada će im nakupljena energija u vidu masnih naslaga vrlo dobro doći. Taj instinkt se zadržao do danas, a sama evolucija nam je pomogla da vrlo brzo akomuliramo energiju (da se brzo ugojimo), a da je sporo gubimo da bi što duže izdržali glad (da sporo mršavimo). To se vrlo lako oslikava u modernim civilizacijama, gde je hrane u izobilju, ali se opet i mogu videti primeri korekcije i usmeravanja tog primarnog instikta putem razuma (dijete, svesno mršavljenje, fitnes etc.)
jedan od tih instikata je svakako i ples (koji samom svojom rasprostranjenošću u svim kulturama i civilizacijama ljudskim, potvrđuje da vuče korene od pračoveka), uz naravno velike modifikacije i prilagođavanje modernom društvu, ali svako ples je i danas ono što je nakada bio, a ko mi ne veruje, vrlo rado ću potkrepiti svoje tvrdnje dokazima i primerima!
Теорија еволуције није доказана и базира се на сувим претпоставкама. Постоје аналогије и разне друге методе које покушавају да оправдају развој једне врсте из друге, али све се своди на "ја верујем у тероију еволуције" или "ја не верујем". Сви докази који еволуционисти представљају су такозвани посредни докази, што ће рећи ниђе везе са доказом.
Тако, што се мене тиче то се никада није ни десило, а само то треба да објасним ретардираном, доматски индоктринираном професору теорије еволуције у јануару...
@Медикус
Немо се сад вређаш, али мешаш физиологију и инстинкте. И немо да сириш неистине. Наши преци су јели колико им је било доступно, да ли су јели шаку гована 5 дана, па 300 бизона наредних месец дана нема везе са инстинктом за гојење, као и твоје поткрепљивање данашњим друштвом.
Друга ствар, да ли стварно верујеш да би дебели људи опстали у оно доба да су били сферно симетрични као Амери данас?
ДаклеМ, инстинкт за уношењем потенцијалне хемијске енергије, као и градивних елемената се зове глад. Гојазност настаје услед неискоришћења те потенцијалне енергије, и она се складишти путем добро познатих биохејмијских механизама - синтеза гликогена, синтеза триглицерида. Разградња ових једињења се врши гликолизом и бета оксидацијом масних киселина. Погоди шта још. Ови процеси се дешавају константно у организму. Међутим, проблем гојазности је то што да би се вршила бета оксидација, потребно је да се гликоген потроши. Е, ту лежи квака, јер гликогена има довољно да те држи 24 часа у просеку. Све док се залихе шећера не потроше, масти се не пипају, јер су скупљи процес од гликолизе, да не помињем да у исто време почиње аутодеструкција протеина, како би се обновила залиха есенцијалних аминокиселина. Из приложеног (ово све можеш наћи у било којој нормалној књизи из биохемије) гојење представља неповољан чинилац у преживљавању на дуже стазе. А знаш и сам да је гојење дуготрајан процес.
Е, сад заиста не знам где је инстинкт за гојењем... Ко што рекох, сферно симетричан човек је лак плен.
Praviš fundamentalne greške Dotter:
Fiziologija i instinkti su neraskidivo povezani, jer diktiraju jedan druge!
Gojaznost posmatraš očima današnjeg društva, dok ti ja govorim o počecima istog, kada su naslage masti omogućavale ljudima da prežive!
A što se glikogena, biohemije i fiziologije tiče:
''Međutim, tokom glikolize se nakuplja tako mnogo završnih proizvoda u mišićnim ćelijama da sama glikoliza gubi sposobnost da održi vlastitu maksimalnu mišićnu kontrakciju posle oko 1 minuta.''
Artur C. Guyton, Medicinska fiziologija, u izdanju Savremene administracije, Beograd 2008. str. 79
jednostavno ne postoji logika u tome da su naši preci bili manekeni jer su tako hteli! Sama evolucija im je nalagala da preko leta (u sezonama izobilja hrane), istu maksimalno upotrebe, da bi preživeli zimu (sezonu kada je do hrane vrlo teško doći).
Ponavljam apsolutno nisi u pravu! Do današnje deformacije dolazi jer ljudi ne troše zalihe energije (kao što su njihovi preci trošili preko zime), već i zimi nastavljaju da unose ogromne količine hrane, prateći svoj instinkt!
Хеј хеј, то је везано за гликолизу. Можда сам неко слово прогутао али сам мисло гликогенолизу. Џаба ти цитат када не познајеш материју. Тачно је да гликолиза ради толико, и нето произведе 2 молекула АТП-а, међутим гликолиза се одвија у анаеробним условима, као и мелчнокиселинско врење. Оба ова процеса нам не би дозволили да се макнемо даље од једног корака. Оно што мишићима даје АТП је заправо "респираторни ланац". Нето синтеза АТП-а од једног молекула глукозе је 36 или 38 (мало сам заборавио али један од та два). А та клукоза потиче из крви, а она из јетре настала гликогенолизом. Тако да опет, ниђе везе са твојим цитатом.
Људи не прате инстинкт зими, већ навику. Ако једем када сам активан много, не видим разлог зашто бих престајао. Моје тело је навикло да једе толико и наставићу. То је заправо одговор на гојазност, а не неки инстинкт. Човек који једе мало, јешће мало увек. Човек који једе много јешће много док не схвати да му је потребно мање.
Као што рекох, инстинкти нас не наговарају да будемо троми, већ да преживимо или наставимо врсту. Гојазност је последица навике, а не инстинкта.
П.С.
А да отворимо тему "Гојазност: друштвени паразит или само стеротип" јер смо много скренули са теме. Па да се распричамо ко људи.
He he... Pa ti mene opet (između redova) nazivaš šarlatanom!?
Ok... dva prsta ispod navedenog citata stoji:
''Za ekstremno dugu mišićnu aktivnost - tokom perioda od više sati - neuporedivo najveći deo energije dolazi od masti, a za periode koji traju od 2 do 4 sata, skoro jedna polovina energije potiče od uskladištenih (prim. mene. glikogena uskladištenog u mišiću, koji odatle ne može da izađe) ugljenih hidrata''.
Opet postavljaš stvari gledajući iz svog ugla! Pa nisi ti, pobogu, primer evolucije ljudske rase! Objasni sad ti meni kako su naši preci preživljavali duge periode gladovanja (kakvih bez sumnje nije manjkalo)?
Nije ti loša ta ideja za novu temu, ali treba smisliti uvodnu reč!
Ај отварам нову тему зајеби ово овде :Д
Дај ми минут. ;)
:)
Отворета!
А за све оне који су заборавили, ово је тема о плесу.
E ovako po meni ples ima i instinktivnu ulogu (tipa zavođenje), a i tu ritualno-magijsku. Što je ples komplikovaniji to ispada da je taj ritualni element izraženiji. A što se tiče zavođenja, tu mislim da su žene u prednosti - tj. mnogo pre će se muškarac naložiti na dobru plesačicu, što zbog njenog izgleda što zbog zavodljivih pokreta, nego što će se cura naložiti na dobrog plesača. Takođe, prostiji plesovi, čak i obično đuskanje su važniji u zavođenju od onih komplikovanih.
No postoje izuzeci. Ima par komplikovanijih "muških" plesova - tipa brejk dens, zatim neka narodna kola i još neki plesovi u kojima nema ništa ženstveno, i u tom slučaju mislim da bi se žena mogla naložiti na vještog plesača, jer može po analogiji da zaključi da je vješt i u krevetu.