Брате, сад сам превртео мало форум и чини ми се да си ти отворио мали милион тема у последњих неколико дана... мислим, ок је то, али не мораш да је цепнеш за све што ти падне на памет.
U pravu si, previše tema sam otvorio, od kojih su neke baš glupe. Moram malo da 'usporim' što se toga tiče. :)
Nah, verovatno bi drzava prodavala neku sirovinu Svabama, niko nas ne bi dirao, a Svabe bi to i dan danas odplacivale...
A posle rata bi dugacka ruka demokratije u vidu zapadnih sila pomilovala nasu drzavu, kralj prestao da ima izvrsnu moc, postao bi samo industrijalac i simbol drzave, a drzavom bi upravljao parlament narodnih poslanika il' tako nesto...
Hmmmm, podseca na Svedsku...
Hehehehe jesi otvorio x tema zaista. :)
Ali evo da odgovorim :D
Prva i osnovna greška je bila pad vlade Milana Stojadinovića. Čovek je bio car i pravi pragmatični političar! Međutim, poznato je da mi Srbi takve ne volimo, jer nam je draže pišanje uz vetar. :)
To i da se nekako preživi, došao je Cvetković koji je vodio sličnu politiku, ali te demonstracije su bile epic fail. Mislim da je tada za nas bilo mnogo povoljnije da pristupimo Trojnom paktu. Hitler je bio, neka priča šta ko hoće, krajnje korektan prema svojim saveznicima, pa ne vidim zašto ne bi bio i sa nama. Tito ne bi postojao, NDH ne bi postojala, a rat bi se verovatno završio (ukoliko bismo ostali do kraja rata u Trojnom paktu) tako što bismo se u startu podelili (verovatno bi SLO i HR bile nezavisne, ali ne u današnjim granicama, mislim da bi teritorije u kojima su većinski bili Srbi ostale nama, Makedonija bi takođe verovatno bila nezavisna i proširena, tj. verovatno bi se sjedinile sve tri Makedonije, BiH i CG bi ostale sa nama), onda bismo šatro bili malo pod nekim protektoratom zapadnih zemalja i posle par godina bismo ušli u Nato, pa posle redom... To je neko moje viđenje "šta bi bilo kad bi bilo" situacije. :D
Jebemumater, možda bi se održale dvaesosmog.
Verovatno bismo bili pošteđeni "Partizanske eskadrile" svake nedelje na foksu.
Да није било демонстрација, никад не би дошао до изражаја наш менталитет и били бисмо Шведска 2 или Немачка 2. Те приче окачите мачку о реп.
Neke vazne stvari zavoravljate.
Tada narod nije izlazio na ulice, jer ga je neko organizovao (kao što se pričalo posle rata), niti se narod borio protiv kralja, već protiv vlade, koja je popuštala pod pritiscima Hrvata. Setite se Banovine Hrvatske. Nije ona mala bila.
Da se sve nastavilo tako, ko zna koje bi im još stvari dopustili.
Da li bi izbio građanski rat?
Da li bi neko od naših komšija to iskoristio?
Hitler je princa Pavla dočekao kao ni jednog državnika do tad i od tad. Ovaj je došao na belom konju, a Hića mu sa zemlje pružio ruku, bez da ovaj silazi.
Da li mislite da smo mi zaista bili zaslužili takvu poniznost od ondašnjeg Trećeg rajha, ili je u pitanju bilo ulizivanje, u cilju ostvarenja nekih planova Nemačke?
Videli smo da nismo bili neki prevelik zalogaj za njih... Zašto su nam se ulizivali?
Zašto bi iko pomislio da bi nas zapadne sile uzele pod zaštitu? Zašto ne SSSR?
Svaki odgovor na pitanje ''šta bi bilo kad bi bilo'', i sam nudi više pitanja nego odgovora, tako da...
Pa pošto nas svet ionako smatra fašistima iako nismo bili uz Nemačku u drugom svetskom ratu, mislim da u principu ništa ne bismo ni izgubili.
Прво, Хитлер би за извесно време поштедео Југославију и искористио територију Румуније и Бугарске за напад на Грчку. Чак би дозволио Југославији да привремено окупира Солун. Немачка би напала Совјетски савез једно месец дана раније, тако да би њихове трупе сигле пред Москву нешто раније. Онда би их Руси пустили у Москву, па би их затим, кад крене цича-зима, по моделу који су касније стварно применили у Стаљинграду, са крила опколили, заробили и уништили део њихових трупа у Москви и околини, тако да би за Немце било још горе него што им је стварно било. Комунисти у Југославији би се охрабрили овом победом Црвене армије и искористили би незадовољство народа лошом економском ситуацијом у земљи за припремање револуције. После напада Јапана на Америку и одустајања истог од напада на СОвјетски савез, Хитлер би био фрустриран и, у припреми новог напрада у дубину Совјетског савеза у пролеће '42, затражио би од својих савезника неке уступке. Од Југославије би тражио да пошаље трупе на Источни фронт, што би ова одбила, па би је он казнио одузимањем неких територија које би припале суседној Мађарској, Бугарској и Албанији, уједно вршећи притисак да бановина Хрватска добије самосталност. Охрабрени од Британије и Совјетског савеза, комунисти и антикомунисти опредељени против Немачке би се удружили, али не би одмах покушали да узму власт, него би сачекали повољнији тренутак. У току '42, фрустрирана немачка армија са својим савезницима би покушала продор кроз Украјину и била би заустављена на Дону, дакле пре Стаљинграда, што би Црвеној армији омогућило одлучан противнапад већ у зиму '42. на '43, а на северу разбијање опсаде Лењинграда. Западни савезници би убрзо након капитулације Италије у јесен 1943. извели отварање другог фронта у Европи, и то на Балкану, тј. искрцавају се на јужје јадранске, јонске и егејске обале. Турска, под притиском САД улази у рат на страни савезника и напада Бугарску. По доласку савезника на њене границе, у Бугарској почетком '44. избија пуч и нову владу образују антифашисти које чине комунисти и земљорадничка странка, као и неке мање некомунистичке групације. Суочена са поразом својих трупа у Грчкој и Албанији и надирањем савезника кроз средњу и северну Италију, Немачка шаље трупе у Југославију. На тај начин додатно слаби положај њених трупа на истоку, па Црвена армија улази у источне делове Пољске и у РУмунију већ у пролеће '44. Немци инсталирају усташки режим у Хрватској која губи већи део Јадранске обале захваљујући налету савезника у Далмацији. Југословенски комунисти заједно са осталим антифашистима, охрабрени савезницима, дижу устанак у планинама Босне, Црне Горе и западне Србије, а бугарске, турске и савезничке трупе истерују Немце из источне и централне Србије надирући долинама Нишаве и Мораве ка Београду. Руси се укључују у јесен 1944. у ослобађање северних делова земље, у септембру улазе у Београд, а до Новембра, заједно са савезницима, и у Загреб. У Француској крајем '44. избија општи устанак и Немци бивају принуђени да се повуку из Француске не би ли одбранили своје јужне и источне границе. Но, савезници у јануару 1945. улазе са југа у Беч, а у фебруару Црвена армија заузима Берлин и Немачка капитулира.
У Југославији, која враћа окупиране територије, задржава Солун и добија додатне територије на рачун Италије, те укључује АЛбанију у свој састав, на челу је привремена влада коју чине и комунисти и антикомунисти. Укида се бановина Хрватска и успоставља федеративно уређење земље, а савезничке и трупе Црвене армије се повлаче из Југославије. На изборима 1946. комунисти освајају релативну већину гласова и формирају владу уз помоћ неке од некомунистичких странака. Тито постаје председник те владе.
Земља неко време функционише по договору између Черчила и Стаљина као заједничка интересна сфера, а онда, са заоштравањем хладног рата почиње да се доводи у опасност њена унутрашња стабилност, као и целовитост земље. Тај процес се почетком педесетих завршава распадом земље након што у Србији комунисти изведу државни удар, а Хрвати и Словенци то не признају. Хрватска и Словенија постају независне и у западној орбити, а Србија са Црном Гором и Македонијом, као и Албанија, улазе у источну орбиту. У БиХ долази до краткотрајног грађанског рата који се завршава интервенцијом великих сила и поделом Босне на две зоне. Онда то тако функционише са мањим или већим изменама наредних година и деценија.
Шта мислите, шта је било даље?
Даље је Секула Дрљевић постао доживотни председник Југославије, зар то није обвијус да обвијуслије не мож' бити?
Au Džimi jebote :D
Moraću da smislim malo precizniji scenario od onog što već iznesoh, pa ću ti kažem... :D
Црвена Звезда и Партизан вероватно не би постојали... :3
Počeo sam k'o Jovičić, samo što on ima mnogo kvalitetnije teme. :)
Pravo zboriš, Medikuse. Samo pitanje 'Šta bi bilo kad bi bilo?' je suviše teško pošto nikad ne znamo šta bi se moglo dogoditi.
To je slično situaciji sa Zapadnom i Istočnom Nemačkom.
Inače, evo mog mišljenja. NDH sigurno ne bi postojala zato što ne bi bilo potrebe da se stvara neki novi Hitlerov 'satelit'. A što se tiče situacije posle rata, mislim da bi tadašnja Jugoslavija bila na strani NATO-a, ako ne i u njemu. Ipak, nacionalistički izlivi besa bi bili isti kao u vreme pre rata, možda i gori. A pošto su se sukobi u Hladnom ratu zaoštravali, mislim da bi Staljin poslao Tita u Jugoslaviju da digne ustanak koji bi trajao 2-3 godine, što bi bilo pogubno. A kakav bi ishod bio, ne zna se. Znači, mislim da bi Jugoslavija imala veliki niz problema.
Nista se od ovoga ne bi desilo da je Krkobabić osnovao četnički pokret !
Šta mislite o tome? Da li bi Nemačka dobro tretirala tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju ili bi radila nešto suprotno? Da li bi Tito dolazio u Jugoslaviju sa ciljem da stvori novu komunističku državu? Da li bi Ustaše (uopšte) stvorili NDH i radili šta god su hteli sa Srbima u istoj? I na kraju, kako bi se II Svetski rat završio za Jugoslaviju?