Moram nekom da se izjadam :((

  1. Kapiram da su neke gnojne kese u grlu ili na krajnicima koje se vraćaju iznova.

  2. Nemamo klimu u domu... Ne znam više ni sama...
    Nisu mi to rekli, Bokseru, samo da je jako crveno... Ma, proći će valjda, a uzrok se mora detaljnije ispitati...

  3. proveri da nije nešto alergijsko, nije normalno da ne postoje uzroci za nešto što tako dugo traje, da ne lupetam sad o neverovatnim mogućnostima...

  4. Марципан, ову количину скептицизма човек може да нађе једино код радикалних феминисткиња и социолога наркомана (ако и постоје други). Мани те приче о хабитусима и друштвеним улогама, не живимо у 20. веку.

    I ja sada, iako nisam tražila savet ili uputstvo, treba da se zahvalim? Ako imaš čime, argumentuj taj svoj stav, internetuj. Ja stvarno nisam nikada, bar ne mentalno, u čaršiji, pa da treba da razmišljam šta treba da kažem da se ne misli jesam li ovo ili ono... Ti napiši bilo šta smisleno da se uopšte može čovek nadovezati, da se bar imam zamisliti o tome šta npr ti misliš da su odlike 21. veka.

  5. Нисам имао намеру да се упуштам у полемику, али ајде укратко да напишем у чему се не слажем с тобом. Нисам заговорник тезе да нам друштво намеће улоге које треба да играмо. Нека очекивања мора да постоје, наравно - ако си завршио глуму, тешко да ћеш да тражиш посао веб дизајнера. Та подела мушко-женско и теорије патријархатских темеља друштва су имале тежину пре сто година, па чак и пре педесет. Данас су жене прилично еманциповане, присутне у свим друштвено-политичким сферама (што је чак и законом регулисано). Ја ни на који начин немам предност у било чему у односу на особу женског пола сличних или истих атрибута. Тако да се пажња треба усмерити на друге облике дискриминације, а не полне. Ако не верујеш мени, погледај феминистички покрет данас - колико су ставови ублажени у последњих тридесет година и да ли су питања родне равноправности и даље доминантна у односу на нека друга. Овде наравно не рачунам фемен и остале глупости.

    Што се тиче 21. века, његове одлике су брзина, компететивизам, профит... Улога коју нам намеће друштво је улога слепог потрошача. Милион ствари ми пролази кроз главу тако да ћу овди стати.

  6. Ја ни на који начин немам предност у било чему у односу на особу женског пола сличних или истих атрибута.

    Po zakonu, formalno, nemaš, ali ne može zakon da natera nekog kako da misli i svesno i podsvesno dok zapošljava ili radi nešto.

  7. VRUĆE MI JEEEEEEEE! cela gajba mi na južnoj strani, nemam klimu i riknuo mi ventilator, NE MOGU DA DIŠEM!!!!!!!

  8. Субјективност увек постоји, наравно. Не кажем да је немогуће да ће ме неко запослити зато што сам мушко, али је у данашње време број таквих послодаваца значајно смањен. Не знам да ли студираш и шта студираш, али узми пример друштвених факултета - код мене рецимо имаш већи број асистенткиња него асистената.

  9. ko ti je kriv kad nemaš ni jednog gej profesora :)

  10. код мене рецимо имаш већи број асистенткиња него асистената.

    Na Filološkom fakultetu imaš 90 posto devojaka studenata, a u profesorskom kadru recimo 40 posto žena. Da li to govori o nečemu, ne znam.

  11. Studiram na Pravnom i nisam primetio da ima više asistentkinja, naprotiv.

  12. Postoje i "afirmativne mere", bez obzira šta je zakonski, faktički se ne može tek tako postići ta ravopravnost. Recimo, u Norveškoj su kvote za zapošljavanje, koliki procenat žena mora da se zaposli. Kod nas, tek od prošlih izbora, postoje kvote za kandidaturu, koliko žena mora biti na svakoj listi. To su neke mere koje se uvode da bi se brže došlo do te ravnopravnosti, sve iz ideja koje su usvojene nekim međunarodnim ugovorima krajem 20. veka, a bolji mehanizmi za njihovo sprovođenje su nastali tek u 21. veku. Ja ne znam koja bi bila logika da se to radi ako su žene već ravnopravne.

    Ако не верујеш мени, погледај феминистички покрет данас - колико су ставови ублажени у последњих тридесет година и да ли су питања родне равноправности и даље доминантна у односу на нека друга. Овде наравно не рачунам фемен и остале глупости.

    Ovo za Srbiju? Ja sam se trudila da se informišem, ali mi nije baš uspelo da shvatim koje su im mere, šta rade tačno.
    Ja sam kroz onu priču o ulogama pokušala da objasnim zašto dolazi do razmišljanja "ne misliš tipično ženski", i u pravu sam. Površno si pročitao moj post. :)

  13. Postoje i "afirmativne mere", bez obzira šta je zakonski, faktički se ne može tek tako postići ta ravopravnost. Recimo, u Norveškoj su kvote za zapošljavanje, koliki procenat žena mora da se zaposli. Kod nas, tek od prošlih izbora, postoje kvote za kandidaturu, koliko žena mora biti na svakoj listi. To su neke mere koje se uvode da bi se brže došlo do te ravnopravnosti, sve iz ideja koje su usvojene nekim međunarodnim ugovorima krajem 20. veka, a bolji mehanizmi za njihovo sprovođenje su nastali tek u 21. veku. Ja ne znam koja bi bila logika da se to radi ako su žene već ravnopravne.

    Зар то већ није позитивна дискриминација? И зар то онда нису специјална права, а не једнака?

  14. Pa da, pozivitna diskriminacija, a specijalna prava su namerno specijalna, kao kad na klackalici sede neko mršav i na drugoj strani neki đembeli. Mršavom moraš da nabaciš još nešto ili da pritisneš da bi balansirao.

  15. Валдемаре, ти професори углавном имају преко педесет година и нису се запослили јуче. Тако да је заступљеност мушког пола међу професорима пре заоставштина неког другог и другачијег времена, него родна дискриминација. Волео бих да видим структуру катедри за двадесет година (а чак и сад имаш оних где 80 посто запослених чине жене).

    To su neke mere koje se uvode da bi se brže došlo do te ravnopravnosti, sve iz ideja koje su usvojene nekim međunarodnim ugovorima krajem 20. veka, a bolji mehanizmi za njihovo sprovođenje su nastali tek u 21. veku. Ja ne znam koja bi bila logika da se to radi ako su žene već ravnopravne.

    То да свака четврта особа на листи мора бити женско је више симболички акт. Та специфична уредба није означила почетак равноправности, равноправност не постоји од прошле године, већ се на томе систематски ради дужи период. Тако да ако погледаш 21. век, очигледан је већи степен равноправности. Да ли то значи да су жене у потпуности равноправне са мушкарцима? Можда. Да ли се и даље том питању треба посвећивати пажња као 60-их и 70-их. Дефинитвно не.

    Што се феминисткиња у Србији тиче, моје мишљење је да су оне ту више из прагматских него идеолошких разлога. Мислио сам на феминистички покрет у свету.

  16. Чекај овако - ако је минималан услов да би се постало нешто (пандур, адвокат итд) раније одређен (100 склекова, просек 8.4 итд), а зарад једнакости се за један број људи (у овом случају бр. жена који треба да се прими) минимум додатно смањи зар то неће ослабити целокупну структуру, јер се примају мање способни људи за дати посао?

  17. Krajnje je vreme da se u policiju prestanu primati ljudi po tome koliko mogu sklekova da urade, a da počnu da se primaju ljudi koji znaju kako i zašto rade taj posao. Ako će žena da bolje to radi, nek ne može 3 skleka da uradi, nema veze. Bolje nego neki pavijan koji će da uzima po 1000 dinara za pivo od ljudi.

  18. Мислим да је метафорички узео пример полиције.

  19. U svakom slučaju treba pustiti žene da probaju, ali je problem kako ih naterati da probaju u dovoljnom broju i vremenu da se vidi statistika da li je bolje ili lošije.

  20. Валдемаре, ти професори углавном имају преко педесет година и нису се запослили јуче. Тако да је заступљеност мушког пола међу професорима пре заоставштина неког другог и другачијег времена, него родна дискриминација.

    Postoje i asistenti, a ni tu situacija nije drugačija. Osim toga, i u komunizmu je bila propagirana rodna ravnopravnost?

    Чекај овако - ако је минималан услов да би се постало нешто (пандур, адвокат итд) раније одређен (100 склекова, просек 8.4 итд), а зарад једнакости се за један број људи (у овом случају бр. жена који треба да се прими) минимум додатно смањи зар то неће ослабити целокупну структуру, јер се примају мање способни људи за дати посао?

    Ako uzimaš samo efikasnost kao merilo društvenog ustrojstva, a ne dodaš dobrobit članova tog društva u jednačinu, lako bi mogao završiti u nekom totalitarnom tehnokratskom korporativno-kapitalističko-fašističkom društvenom uređenju. Naravno da treba imati meru i u pozitivnoj diskriminaciji, i da treba da je bude onoliko koliko ne ometa značajno rad strukture. Mislim da žene isto tako mogu da obavljaju sve poslove kao muškarci, osim recimo teških fizičkih. Ali moraš uzeti u obzir da većina žena u jednom trenutku postane majka, pa joj to otežava karijeru. Zato su recimo tu potrebne benificije i pozitivna diskriminacija. Inače - bela kuga, ili rodna neravnopravnost :)

    Мислим да је метафорички узео пример полиције.

    A koji bi još to bio primer? Na primer, kolonizatori Meseca, rudari na asteroidima, plaćene ubice, šta?

Rekli o sajtu

Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.

Psiholog · 20. Februar 2011.