Сад сам се доста исрао, сасвим сам сигурно скренуо са теме пар пута пошто ме је мрзело да цитирам. Јебига, све сам писао аутоматски, ток мисли. Било како било :

'Вако. Сећам се да ми је матер причала како је њен ђед, када је први ТВ стигао у њихово село, казивао да та справа нема везе са стварношћу. То струја прави људе, измишљају којештарије. Неозбиљно, све у свему. Петљанија и тако то, пролазна фаза.

Не чуди његов лудитски став, људи воле да су ушушкани у традицију и навику ("из принципа"). Понекад је лакше отписати неку новотарију или налепити какву етикету (неозбиљност, у овом случају), него у потпуности се препустити потенцијалним благодетима које та новотарија нуди. Сваки медиј је у свом узлету оспораван из различитих разлога, није то никаква новост. И ваља свему приступати критички.

Упоређујемо ТВ и рачунар. У данашње време, вероватно је погрешно рећи да су то различити медији. Лајв стримингом монитор очас посла улеће као замена за телевизијски екран. С обзиром на одвратно стање спортских преноса у Србији, неколико пута сам утакмице гледао на тај начин. Много медијске куће нуде директан пренос својих емисија путем интернета. Уз помоћ ТВ картице, мрежна веза није ни потребна. Другим речима, поменута функција рачунар своди (спушта?) на ниво телевизора. Могле би се још поменути и радио станице које свој програм емитују преко нета. Ако кренемо још један корак уназад, ка старијим медијима, видећемо да све дневне новине имају интернет странице које су садржајно истоветне њиховим физичким издањима.

Овим сам пре свега хтео да укажем на свестраност рачунара као традиционалног посредника између информације и њеног пријемника. У тим случајевима, не фали му ни озбиљности, ни свечаности, ни елегантности, ни пристојности. Јесте да компјутери ове своје особине дугују интернету, али то је концепт који у потпуности зависи од њих, и самим тим су та два појма практично нераскидива.

Напредак технологије узроковао је убрзан живот. Церемонија дотрчавања испред ТВ-а у пола осам како би се погледале вести постала је сувишна и некако неудобна. Зашто би себи стварао обавезу за шаку информација, ако то време могу искористити на другачији начин? Такве ствари не треба да су луксуз, нити некакав ритуал, већ треба да буду лако доступне и свеприсутне. Рачунар то омогућава.

Кроз причу о интернету, долазимо и до његове, вероватно, доминантне стране. То су друштвене (Фејзбуци, Твитери и слично) и полу-друштвене мреже (разноразни форуми, блогови, тјубови). Друга група уме бити изразито јаког квалитета, што са забавног, што са неког, рецимо, стручног аспекта. Неки сајтови представљају вентил креативности, чак иако су пука забава. Исто би се могло рећи за поједине блогове. Форуми се крећу од веома озбиљних, преко крајње специфичних, до готово ужасавајућих. Сајтови забавног и озбиљног карактера често се преплићу, али се увек може направити нека граница. Тако да не, није све зајебанција (мада сасвим сигурно иста преовлађује). Прва група уме бити необично деградирајућа, јер њу углавном представљају крајњи корисници, они који упијају (и то глупости), не они који стварају. Али, друштвена страна је ту максимизирана. Свакако, није једнака разговору лицем у лице, али представља конкретан социјални контакт. ТВ, барем по мени, више тера ка изолацији, јер осим у ретким (оним ритуалним или неким спонтаним) ситуацијама, када се групица окупи испред екрана, телевизија представља једносмерну комуникацију, ништа више.

Рачунар као алат такође је свестран. Истина, ретко ко се њиме на тај начин служи. Међутим, не треба га олако отписати. Од основног Офис пакета који је свако кад-тад био принуђен да користи, до напредних програма за писање кода или графичку манипулацију, рачунар се исказује као алат. Као што ковач користи чекић да обликује потковицу, тако графички дизајнер користи ликвифај у Фотошопу да повећа сисе риби са насловне стране ЦКМ-а. Да, компјутер је алат.

Направио бих паралелу са својим првим пасусом. Када се појавио стрип, била је то дечија забава. Данас има озбиљних графичких новела, и то је признати уметнички правац. Филм је, у свом почетку, изазивао панику, оспораван је. Сада је то седма уметност. Џез и рок су сматрани дивљачим музичким правцима, данас су класика. Е, сада, било би и више него претенциозно називати игре уметношћу, али у израду једне игре улаже се доста труда и креативности. Колико и у филм. Сценарио, дизајн, музика и звук, иновативност. И не причам само о високобуџетним насловима. Не, они су слични холивудским филмовима. Улаже се доста пара, изгледају изврсно, прави спектакл, али су често генерички и испразни. Са друге стране, многи мали развојни тимови не боје се да пусте машти на вољу и уведу другачију механику или контраверзну причу у своју игру. Игре често умеју бити изврсно написане или перфектно визелно дизајниране. Остављају без даха, ако им то дозволите, слично филмовима. Међутим, играчку (и видео игру) одликује пре свега интерактивност, а тога код филмова нема. Стога - да, рачунар може бити и играчка.

Сматрам да рачунари неће нестати, напротив, постаће свеприсутни. Свака будућа направа, биће у суштини, рачунар. Без свестраности овог који нам стоји на столу, али то је то. Једноставно, ићи ће се у уску специјализацију, али то не значи да нам неће бити потребан неки мултипрактик.

Wojtek, ja se s tobom 90% slažem i ti si napisao odličnu odbranu računara.

Da sam htio biti neutralan i pisati za neki časopis ili enciklopediju, i ja bi vjerovatno napisao skoro isti tekst o računarima kao i ti što si napisao.

Istakao bih pozitivne strane računara, pozivao bih se na analogije iz prošlosti u kojoj su osporavane neke druge tehnologije itd.

Međutim, ja sam se u svom uvodnom tekstu fokusirao na negativne strane zato što mislim da su one pozitivne očigledne i neosporne. One ne predstavljaju problem.

Problem kojim se treba pozabaviti su negativne strane. (Postavlja se pitanje da li uopšte postoji problem ili mi to umišljamo, ali ja ipak mislim da problem postoji).

Navešću kasnije još neke negativne ili problematične stvari u vezi kompjutera i razvoja tehnologije kad malo nađem vremena.

E red je da ovu temu oživim!

Sad sam nakupio materijala da napričam o raznim negativnostima, koje sam preskočio prošli put, a koje su jako bitne.

Moje početno izlaganje patilo je od jedne mane koja prati skoro sve uvodne postove na forumima - nastojalo je zadržati neutralnost i postavljalo je više pitanja nego što davalo odgovore i izražavalo stav. Zato nije bilo dovoljno provokativno i nije pokrenulo pravu diskusiju. E sad je red da iznesem malo radikalnije ideje, ne zato što mislim da su one nužno ispravne, već zato što su provokativne i podstiču na razmišljanje. To u slijedećem postu.

Ona politička tema me odvuče odavde! No, da krenem:

Tema je prežvakana, ali krajnje aktuelna, i svakim danom sve aktuelnija!

Glavni problem: Kompjuter i internet su sjajni, fenomenalni, fantastični - predstavljaju vrhunsku vrijednost društva zbog slobode govora, slobode širenja informacija, velikog podstreka za širenje nauke i znanja i povezivanje ljudi. Upravo zbog toga, oni su faktor koji NE MOŽE DA SE NEGIRA I NE MOŽE DA SE IZBJEGNE. Oni su u SVAKODNEVNOM životu neizbježni. (ovo SVAKODNEVNOM naglašavam jer se sa njima susrećemo bukvalno skoro svaki dan)

Međutim, ono što je najbitnije - sve te fantastične mogućnosti i pogodnosti koje kompjuter i internet pružaju dolaze SA CIJENOM, i to DEBELOM cijenom. Većina ljudi ne može iz "druženja" sa kompjuterom izaći neoštećena. Dakle, kompjuteri i internet nas bukvalno uništavaju i upropaštavaju nam život, nekog manje uništavaju, a nekog više, nekom manje upropaštavaju život, a nekom više.

Ali SVAKOME, to je činjenica, BAREM MALO UPROPAŠTAVAJU ŽIVOT, i svakoga BAREM MALO UNIŠTAVAJU.

A zbog ogromne koristi od kompjutera, kao i vrhunske vrijednosti koju kompjuter i internet predstavljaju za društvo, za razvoj nauke i demokratije i za povezivanje ljudi, to UNIŠTAVANJE I UPROPAŠTAVANJE ŽIVOTA JE GOTOVO NEMOGUĆE IZBJEĆI.

Za razliku od nekih drugih zala koja se lako mogu izbjeći poput droge, kocke i sl.

Što je najgore tendencija je da će nas kompjuteri i internet u budućnosti još više uništavati i još više nam upropaštavati živote.

U slijedećem postu pisaću o tome na koje tačno načine nas kompjuter i internet uništavaju i zbog čega će u budućnosti to biti samo još gore.

Iznosiću tačku po tačku, da ne trpam sve u jedan ogromni post.

1. Uprkos ogromnoj dostupnosti informacija na internetu i Wikipedije - umjesto da znamo više, znamo manje! Sloboda izbora na internetu nam omogućuje da se bakćemo samo sa onim sajtovima i informacijama koji su nama interesantni, dok ostale stvari ignorišemo! Iz tradicionalnih medijia smo možda mogli mnogo više naučiti, jer je neko smišljao "program", koji je zbog nečeg interesantan, pa ga pratimo, IAKO on ne spada u neše uže interesovanje. I tako smo širili znanje.
Na radiu bismo ranije morali dugo čekati da dočekamo svoju omiljenu pjesmu, koju danas imamo instant dostupnu na Youtube-u. (A u međuvremenu bismo bili prinuđeni da slušamo druge pjesme, kao i eventualne najave voditelja, time se širilo naše muzičko znanje i istančavao muzički ukus)

sve ima svoju cijenu mada ja nesto ipak ne vidim previse loseg u ovome....

Jebiga u tom trenutku nisam mogao više pristupiti Vukajliji. Napisaću to kasnije. Vukajlija mi je bila nedostupna nekoliko minuta, a onda sam morao negdje otići.

A nisam apokaliptičan, ima internet i kompjuter mnoge fenomenalne aspekte koje sam već pomenuo, ali sam ubijeđen da nas takođe uništava i što je najvažnije smanjuje nam kvalitet života. Namjerno malo pretjerujem u argumentima da bi izazvao reakcije. Ovo treba da podstakne na razmišljanje i diskusiju.

2. Forumi kao luzerske mreže podrške. Nažalost na mnogim forumima (a to nije krivica ni foruma, ni moderator
a ni administratora, već je poslijedica ljudske prirode koja je univerzalna) izbjegavaju se ozbiljne teme od životnog značaja i svi nastoje ispasti kul. Između ostalog izbjegava se tema o tome kako internet ljudima krade život. Na takvim temama obično svi idu u poricanje i kažu kako to nije istina. I nastoje ispasti što više kul. Ako neko i kaže da mu internet krade život, od toga krene sprdnja, pa onda i mnogi drugi priznaju, i na kraju se stvori atmosfera da je robovanje internetu ili
a) nepostojeće (dakle, poricanje, tj. bježanje od problema) ili
b) sasvim normalna i uobičajena stvar (not a big deal), i sve se svede na zajebanciju, a održava se status kvo

"robovanje internetu" je ovdje uzeto samo kao primjer, isto se odnosi i na druge probleme, koji se ili poriču ili svedu na zajebanciju, ili smatraju za nešto normalno, nešto što i nije problem.

E sad, sama aktivnost na forumu (naročito ako je s ciljem rješavanja bilo kakvog životnog problema) upravo zbog te tendencije često samo pogoršava problem ako ga čovjek ima ili u najboljem slučaju održava status kvo, a problem ostaje nerješen.

Nažalost, mnogi "luzeri" su usamljeni i NEMAJU GDJE DRUGO TRAŽITI RJEŠENJE ZA SVOJE PROBLEME DO NA INTERNETU. A ako su uz to još i devijantni, lako mogu naići na ostale devijantne, njima slične, koji će ih samo još više ohrabrivati u njihovim devijacijama.

3. DISTRAKCIJA, DISTRAKCIJA, DISTRAKCIJA.

Internet je svijet iskušenja. Ne mislim sad na neko filozofiranje o moralnim iskušenjima već na nešto mnogo banalnije. LINKOVI su iskušenja. Kakav god tekst na internetu da čitamo silni linkovi nas MAME da pređemo na nešto drugo. I tako se na svakoj informaciji zadržavamo užasno kratko i prelazimo na sledeću. Sam sam sebe dosta puta uhvatio da mi stoji otvoreno 7-8 tabova u Firefox-u. Sve to zajedno dovodi do sve veće površnosti, sve manje volje za udubljivanjem u bilo šta i sve kraćeg vremena u kome možemo zadržati pažnju na bilo čemu. Tako naša znanja, naš pogled na svijet i sl. postaju sve više površni, a naša svijest preopterećena GOMILOM kratkih iskidanih (često nebitnih) informacija. Mislim da ta aktivnost kliktanja s linka na link "prži mozak", da se malo slikovitije izrazim. (A i sam sam primjetio da to izaziva mentalni zamor)

Апсолутно.

4. Gubljenje vremena! Praćenje šta se dešava na forumima, na fejsu, na portalima, listanje vikipedije i kliktanje na silne linkove, stvara osjećaj NEVJEROVATNO BRZOG PROTOKA VREMENA. A to je vrijeme provedeno sjedeći, ne krećući se, i često, ne previše konstruktivno, dakle gubljenje vremena. Bukvalno vrijeme našeg dragog života, kao da neko krade.

5. Zavisnost, to se javlja samo kod nekih u težem obliku, ali smo gotovo svi time pogođeni pomalo. PROBLEM JE U TOME ŠTO JE INTERNET JAKO INTERESANTAN, KAO I ONO ŠTO SE NA NJEMU DEŠAVA. To hrani našu radoznalost i izaziva zavisnost. Zavisnosti dodatno doprinosi nevjerovatna lakoće dolaženja do informacije, i to ODMAH. Dakle instant zadovoljstvo. Upravo zbog toga, ČAK I AKO NISMO ZAVISNI, naša aktivnost po DEFAULT-U kada nemamo ništa drugo raditi jeste da sjednemo za kompjuter. A pošto se to dešava vrlo često, onda kad jednom sjednemo, sjedimo satima, i dolazi do izražaja problem 4 - gubljenje vremena. I to mnogo vremena. Mnogo jebenog vremena našeg života proleti VRLO BRZO ispred ekrančuge.

Ali problem je u tome, što na internetu MOŽEŠ SVE, pa i da slušaš radio. Ali ljudska tendencija je da radi ono što mu je najlakše. A mnogo je lakše ukucati u Youtube da slušaš šta ti se sluša. Ljudi idu linijom manjeg otpora.

Inače se u potpunosti slažem s tobom da nije problem u internetu - on je samo alat, problem je u ljudima. Ali mislim da internet podstiče razvoj mnogih negativnih karakteristika kod ljudi koje bi se bez njega mnogo teže ispoljile.

A ljenost nije baš rijetka osobina. Čak bi se usudio reći da je većina u određenom stepenu lijena. Niko ne voli mnogo da se muči oko nečega niti da se strogo i disciplinovano kontroliše.

A na internetu se uglavnom teže kontrolisati nego offline.

Pa to je tačno da pretjerujem. Donekle i namjerno pretjerujem da bi podstakao diskusiju i razmišljanje. Kao u onim debatnim klubovima kad jedna strana zastupa jednu tezu, a druga drugu, ne nužno zato što zaista i u potpunosti to i misli.

Ja sad zastupam tezu da internet može vrlo lako i vrlo loše da utiče na ljude i da ljudi zbog svoje prirode tome mogu vrlo teško da se odupru.

Mislim da bi se kroz odgovore na ovaj radikalni stav moglo lagano približiti istini.

Mada iskreno moj lični stav nije baš mnogo daleko od ove radikalne verzije koju sad zastupam.

Eto vidiš, znači mene je internet već upropastio. Ili da budem pravedniji prema internetu, ja sam mu zbog svojih slabosti, dozvolio da me upropasti. Ako je tako to daje dodatnu težinu mojim argumentima :))

Znači ja uopšte ne negiram da se ponašam na načine koje sam pomenuo u onom gore "apokaliptisanju" o internetu. E sad, dakle, vjerujem da nisam jedini, i da i kod drugih možda postoji sličan problem, možda ne u tolikoj mjeri, ali svi smo ljudi, i dakle slične tendencije se mogu kod mnogih ljudi javiti, a moja teza na ovoj temi je da internet žestoko olakšava i podstiče ispoljavanje tih negativnih tendencija.

Ama nisam nikakav guru. I sam priznam da imam sve te i ko zna kakve još negativne tendencije kod sebe izražene. Jedina svrha ove teme je da se stavi do znanja da problem postoji, kod nekog u manjoj, kod nekog u većoj mjeri. Kod tebe vjerovatno ne postoji uopšte. A u ovom gore dijelu nisam mislio da JA NEKOG VODIM KA ISTINI, već da se do neke istine (koja obično leži u sredini) obično može doći najobičnijom raspravom. Šta je odgovaranje na ove argumente nego RASPRAVA?

Čini mi se da si ove postove preskočio, možda se i varam, ali evo za svaki slučaj, izvinjavam se ako se ovo doživljava kao spam.

Moj stav je taj koji od početka prezentujem, samo ga prezentujem u malo pretjeranom obliku i time ga testiram i preispitujem.

A ko to ne želi? Ko nema tu potrebu? Kad ne bi čovjek imao nadu ili želju da "pobjedi" u raspravi, onda bi se izgubila svaka strast i žar rasprave. Naravno to nije jedini cilj otvaranja tema. Mene takođe INTERESUJU i tuđi stavovi. Ako vidim da je nečiji stav dobar i argumentovan, mogu i ja promijeniti svoj stav i prihvatiti tuđi.

Ovo se slažem! Jest prosto ko pasulj. Problem je u tome što je to lakše reći nego uraditi. Ljudi nisu uvijek racionalni, niti se uvijek ponašaju na način kojim im donosi najveću korist. Čak i kad znaju šta je racionalno, često se ne ponašaju tako. Moja je teza ta da ćemo ukoliko želimo da budemo normalni, pozitivni i da napredujemo u budućnosti morati mnogo više da se svjesno kontrolišemo. Da ulažemo neki napor svjesne smokontrole. Jer je iskušenja sve više, i sve su veća i primamljivija. A mislim da čak ni jaki ljudi nisu na njih baš imuni zbog slijedećeg: Što se više čovjek kontroliše, to mu manje ostaje resursa za daljnju samokontrolu, pa onda na nekom šavu pukne.
Dakle, ako se budemo strogo kontrolisali na internetu imaćemo manje snage da se kontrolišemo na nekim drugim poljima, jer nam je jednostavno istrošena snaga volje. Evo vidi članak o tome. To je naučno dokazano.

http://en.wikipedia.org/wiki/Ego_depletion

Znači, ili ćemo biti robovi interneta, ili će mnogo rasti šansa da pravimo gluposti na nekom drugom mjestu, jer su nam resursi samokontrole oslabljeni.

E sad, pošto je ljudima VAŽNIJE da se kontrolišu na drugim mjestima (npr. na poslu, među ljudima, itd.), onda znači da je velika šansa da će ta samokontrola da popusti baš na internetu. A oko toga se ne sikiramo mnogo jer nema skoro nikakve negativne trenutne efekte. Ali zato ima dugoročne efekte, vrlo katastrofalne, kada se saberu sati i sati koji su mogli biti bolje iskorišteni, i kada se saberu svi oni efekti što sam opisao u tačkama od 1 do 5 (pa nek je i pretjerivanje, ima tu bar malo istine).

Sviđa mi se taj tvoj optimizam. Bez zajebancije. Lijepo si to izrazio, a i dobro je za čovjeka psihički da tako doživljava svijet. Pa da i u sivilu vidi bijelo. Meni bi takođe možda bilo bolje da sam veći optimista nego što sam.

Sve je to super, al' ne skontah ko na kraju jebe?