Našla sam knjige sa ovom tematikom u elektronskoj formi (autori Ivan Klajn i sl. a površnim pregledom sam našla i staro izdanje srpsko-hrvatskog pravopisa), moglo bi da se okači na forum preko speedyshare ili na drugi način. Možda bi zbog povrede autorskih prava trebalo ovo rešiti drugačije. Ne znam koliko posetioci imaju vremena i interesovanja da čitaju ovakve stvari. Evo ga link za sajt (traži logovanje za download e- knjiga) pa ko je baš zagrižen neka ide tamo, možda je tako najbolje.
http://www.istorijabalkana.com/ Na kraju, sve ovo oko pravopisa, foruma i knjiga je neka vrsta podsetnika (koga ne nauče kako treba u petom i šestom razredu osnovne škole može "da se slika").
Потребни су лектори овог сајта који би имали чин "Милка Цанић" они би радили на правописним грашкама и поједеним или избутаним словима тако што би се додала опција "примедба Милке" поред "додај коментар". Имао би још један чин "Ханибал лектор" који би могао да мења садржину дефиниције али оргинални текст би се копирао у "примедба Милке"
Ја сам потпуно ЗА раѕговоре о нашем матерњем језику, и веома сам се обрадовао овако једноставним, а јасним објашњењима "госпоџе" и осталих. Чак ћу вероватно и да користим поједине ствари, обзиром да ми је старији син у петом разреду.
Nađoh i odgovor. Evo, ako nekog osim mene uopšte zanima. :)
Матичин шестотомник: „слушати, -ам несврш. 1. примати слухом што, пратити слухом нечији говор, излагање. — Испружио главу према дједу и слуша без даха, отворених уста. Пав. На далеком друму слушаш рабаџијска кола. Јакш. Ђ. фиг. Наше душе слушају у својим дубинама плач звона краљевских Дечана. Матош. 2. (што) присуствовати предавањима на високим школама. — Он је . . . слушао на бечком културно-политичком течају националну економију. Коз. Ј. 3. (кога) придржавати се чијих савета, наредаба, заповести, покоравати се, подчињавати1 се коме. — Нарави је био чудновате, никога није слушао. Вес. Акциони одбор вас слуша као бога! Крл. 4. фиг. послушно, исправно радити, функционисати (о деловима тела, о предметима и сл.). — Перо му је било тешко као ћускија, а ни рука као да га није слушала. Ћор. Оружје . . . слуша ако рука служи. НП Вук. ...“
Као што се да видети, гл. слушати има значење радње, тј. активан је, премда се њихово стање може једино одредити у реченици — иако се можда чини према првом значењу како би могао бити глагол стања, ипак: активни глаголи употребљавају се са субјектима у којима се налазе бића, која могу свесно (вољно) вршити радњу.
Riječ "glupoliga". Postoji li ta riječ? Naprimer, kad te neko nešto pita, a ti mu odgovoriš "Čuš, glupoliga pitanja.". Ja mislim da sam izmislio novu riječ.
To je neologizam, al' ti i nije nešto. Ako bismo je analizirali reč je izvedena iz dva korena: 1) glup 2) liga = glupoliga; isto tako koren može biti u sledeće tri reči: 1)glup 2) ko 3) ga =glupog li ga (pitanja). Sve u svemu, zaboravi na tu reč.
Da li je pravilno šumadijski ili šumadinski? Čini mi se da je šumadijski pravilnije ali već drugi dan za redom vidim šumadinski u definicijama, pa rek'o da proverim, možda grešim? Kontam da ako je "Šumadija", onda je šumadij-ski...
Kako se zovu stanovnici sledećih gradova:
Kuala Lupmur, Kuala Lumpurčani?
Boston, Bostonvčani?
Adis a Beba, Adis a Bebčani?
Tokio, Tokiovčani?
Abu Dabi, Abu Dabćani?
Lebane, Lebanižani?
Sofija, Sofijajčani? :)
Pre svega, građani mesta koje se pišu sa dve reči, pišu se jednom rečju. Kada su u pitanju strani gradovi, uglavnom se to radi po šablonu: Boston - ljudi iz Bostona. Adis Abeba - Adisabebljani; ljudi iz Adis Abebe.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Našla sam knjige sa ovom tematikom u elektronskoj formi (autori Ivan Klajn i sl. a površnim pregledom sam našla i staro izdanje srpsko-hrvatskog pravopisa), moglo bi da se okači na forum preko speedyshare ili na drugi način. Možda bi zbog povrede autorskih prava trebalo ovo rešiti drugačije. Ne znam koliko posetioci imaju vremena i interesovanja da čitaju ovakve stvari. Evo ga link za sajt (traži logovanje za download e- knjiga) pa ko je baš zagrižen neka ide tamo, možda je tako najbolje.
http://www.istorijabalkana.com/
Na kraju, sve ovo oko pravopisa, foruma i knjiga je neka vrsta podsetnika (koga ne nauče kako treba u petom i šestom razredu osnovne škole može "da se slika").
Потребни су лектори овог сајта који би имали чин "Милка Цанић" они би радили на правописним грашкама и поједеним или избутаним словима тако што би се додала опција "примедба Милке" поред "додај коментар". Имао би још један чин "Ханибал лектор" који би могао да мења садржину дефиниције али оргинални текст би се копирао у "примедба Милке"
Ја сам потпуно ЗА раѕговоре о нашем матерњем језику, и веома сам се обрадовао овако једноставним, а јасним објашњењима "госпоџе" и осталих. Чак ћу вероватно и да користим поједине ствари, обзиром да ми је старији син у петом разреду.
Mene interesuju reči kašika i žlica. Koja reč prvo korišćena u "domaćem" jeziku? Zna li neko?
Mene interesuje kako se na nemackom kaze "Funf"?
Ja sam u dilemi da li glagol "slušati" označava radnju ili stanje. Hm?
Nađoh i odgovor. Evo, ako nekog osim mene uopšte zanima. :)
Матичин шестотомник: „слушати, -ам несврш. 1. примати слухом што, пратити слухом нечији говор, излагање. — Испружио главу према дједу и слуша без даха, отворених уста. Пав. На далеком друму слушаш рабаџијска кола. Јакш. Ђ. фиг. Наше душе слушају у својим дубинама плач звона краљевских Дечана. Матош. 2. (што) присуствовати предавањима на високим школама. — Он је . . . слушао на бечком културно-политичком течају националну економију. Коз. Ј. 3. (кога) придржавати се чијих савета, наредаба, заповести, покоравати се, подчињавати1 се коме. — Нарави је био чудновате, никога није слушао. Вес. Акциони одбор вас слуша као бога! Крл. 4. фиг. послушно, исправно радити, функционисати (о деловима тела, о предметима и сл.). — Перо му је било тешко као ћускија, а ни рука као да га није слушала. Ћор. Оружје . . . слуша ако рука служи. НП Вук. ...“
Као што се да видети, гл. слушати има значење радње, тј. активан је, премда се њихово стање може једино одредити у реченици — иако се можда чини према првом значењу како би могао бити глагол стања, ипак: активни глаголи употребљавају се са субјектима у којима се налазе бића, која могу свесно (вољно) вршити радњу.
Riječ "glupoliga". Postoji li ta riječ? Naprimer, kad te neko nešto pita, a ti mu odgovoriš "Čuš, glupoliga pitanja.". Ja mislim da sam izmislio novu riječ.
To je neologizam, al' ti i nije nešto. Ako bismo je analizirali reč je izvedena iz dva korena: 1) glup 2) liga = glupoliga; isto tako koren može biti u sledeće tri reči: 1)glup 2) ko 3) ga =glupog li ga (pitanja). Sve u svemu, zaboravi na tu reč.
Pi'! :)
to ti je Mešja isto kao i ono vaše bravo ti ga :)
Da li je pravilno šumadijski ili šumadinski? Čini mi se da je šumadijski pravilnije ali već drugi dan za redom vidim šumadinski u definicijama, pa rek'o da proverim, možda grešim? Kontam da ako je "Šumadija", onda je šumadij-ski...
У праву си. :)
Već sam bio u dilemi da se ispišem iz biblioteke...
а ти си члан библиотеке? :)
Ma nisam :), nego mi pade sad na pamet onaj Jeti Šumadinac, odakle je taj bio???
Ps. Ima ona fora "Čim se ispišem iz biblioteke odma' kupujem novi auto!"
Не знам, можда из Раниловића :)
Или из Чибутковице :) То ти је код Дудовице.
Au, ili ja nisam naspavan ili ti jesi? Šta sam ti loše uradio kad mi se tako svetiš? :)
Kako se zovu stanovnici sledećih gradova:
Kuala Lupmur, Kuala Lumpurčani?
Boston, Bostonvčani?
Adis a Beba, Adis a Bebčani?
Tokio, Tokiovčani?
Abu Dabi, Abu Dabćani?
Lebane, Lebanižani?
Sofija, Sofijajčani? :)
imam još 350 gradova u neodumici
Pre svega, građani mesta koje se pišu sa dve reči, pišu se jednom rečju. Kada su u pitanju strani gradovi, uglavnom se to radi po šablonu: Boston - ljudi iz Bostona. Adis Abeba - Adisabebljani; ljudi iz Adis Abebe.
Ne treba sve shvatati bukvalno.