Љубазнос'
Rekli o sajtu
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Ovaj Džimi će uskoro da ide po gradu i sprovodi neke ankete, vidim ja.
Elem,
Uvek pomažem nepoznatim, manje poznatim, i poznatim ljudima sa kojima sam u okej odnosima. Nije da trčkaram oko njih i pitam jel treba pomoć, ali kad lepo zatraže da im se pomogne iskreno se lepo osećam, aha, vidi, muči se čovek, lepo pitao za pomoć, treba mu olakšati posao. Lepo vaspitan čovek će se zahvaliti, te ljude cenim. Ne očekujem da neko meni pomogne, niti tražim, ali po neki kulturan gest nikog ugrozio nije. Ustvari jeste, vidi se u par postova. Mislim ono osnovno, da mi prdrži vrata kad sam dva metra iza njega, ne tražim da mi nosi šest kesa sa pijace do kuće. Jebeš ga, poštujmo se i pomažimo međusobno, to je osnova života u zajednici, to je osnova života koji mi poznajemo. Ali ne obraćaju svi pažnju na to, a kamoli cene.
Da, ali šta se dešava kad vas i pored sve ljubaznosti tretiraju kao smrdljivog sira? Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.
Skoro sam morao da pazarim neki džak cementa u "Uradi sam" na NBG. Dođem kod lika, koji jedva ima 20 godina, pitam ga za taj džak, a on meni "Što nisi uzeo kolica, kako misliš da ga preuzmeš?" Da nisam bio sa lepšom polovinom zakucao bih ga u taj cemenat, ovako sam samo izašao napolje, seo u kola i otišao na drugo mesto.
Razumem ja da su male plate, i moja je. Radio sam i u trgovini, i to u najgrđe vreme, ali neki nivo se mora poštovati.
I nije to nikakvo nabacivanje, to je kultura i poštovanje prema čoveku, biću tvoje vrste. Ti ne možeš da znaš da li će on to ceni, ali tvoje je da mu pomogneš ako možeš. Istu tu "obavezu" bi trebalo i on prema tebi da ima. Naravno, mnogo je neljubaznih ljudi, koji se vode mišljenjem "Šta ja ima da pomažem, ko da je meni nekad neko pomogao". Tako se stvaraju neljubazni ljudi. A te gluposti, otvoriš joj/mu vrata, nabacuješ se, oćeš da jebeš, itd. su predrasude koje postoje jer je ljubaznost postala retkost i ne viđa se često pa samim tim i ljudima deluje neprirodno. Žalos'.
То важи и за конобаре. Неки конобари су иритантни и нпр. мувају гошће у кафићу, што ја сматрам врхунцем шабанлука и неваспитаности. Кад бих био газда локала и кад бих видео конобара да то ради, летео би наглавачке.
A ti siroma' nećeš? :)
Ma široka je ovo tema realno, mlatimo praznu slamu, nismo svi isti pa tako ne doživljavamo "kulturu" na isti način. Ali generalno, da je više ljubaznih ljudi, ova pojava ne bi bila čudna i ne bismo mi sad ovde srali o tome, već bi nam taj pojam bio isti kao i "Dobar dan".
To, Džimi. Nedavno sam bio u nekoj kafančugi gde nas je konobar pitao :"Šta ćete pit' ?" Kao da će da me časti pićem. Volim opuštenu komunikaciju sa konobarima, ali ne u kafani u koju sam prvi put ušao.
Neam pojma, ja sam i tad ljubazan. Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno. Takav sam, ne uvredim se ako mi ne persira, ako me ne pozdravi itd., dobar dan, treba mi to i to, hvala, doviđenja. Šta god on meni odgovorio na bilo koje od nabrojanog, svaki sledeći put ću isto da postupim. Što se tiče ljudi na radnom mestu, naravno. Ostalnoj bagri koja je prema meni neljubazna vraćam istom merom.
Дигао сам руке од помагања. Јебеш ми све. Пре сам се јављао сваком комшији, комшиници, онда сам их истестирао, ко ће мени први да се јави. Сада се јављам само једној баби. Бабама и дедама који једва ходају придржим врата, жао ми их је. Кад видим досадне комшије, у случају да су иза мене, пожурим да побегнем лифтом од њих, а ако су испред мене, успорим. Смарају ме. Мрш у пичку материну, кад сам био клинац гађао си ме флашама зато што играм фудбал испред зграде, а сад оћеш да ти помогнем. Иначе боли ме курац. Што се комшија тиче, у најбољим односима сам са керовима који блеје испред зграде, са једном бабом и још два три човека из зграде, остало у најмању руку сматрам жгадијом.
Што се рандом људи тиче, н пута сам им придржавао врата по граду, пичкама материнама и тако, или ме погледају као да сам им оца убио (вероватно зато што мисли да хоћу да их карам), или ни хвала не кажу. Одустао сам од тога.
У суштини сам егоиста и сујетан сам. Злопамтило баш тол'ќо нисам. Али ко га јебе. Не треба ми зајебанција зато што сам фин.
Што се буса тиче. Устајем ако видим трудницу, мало дете и неког старог ко једва стоји, у супротном слушке у уши и гледам кроз прозор. Правим се луд.
Kao što rekoh, radio sam taj posao. Ali, u tom milionu se nađeš ti, ljubazan, tro mu dođe kao oaza u pustinji, bar sam ja bio takav. Ne možeš 8 sati biti nadrkan, mene je jedna ljubazna mušterija dizala iz mrtvih, a nisam primao platu po 5 meseci i tukao se sa vojnim penzionerima oko ulja i šećera koji su dolazili jednom u dve nedelje u smešnim količinama.
Poenta je da se sve svodi na kućno vaspitanje, a sve ove primere ljubaznosti i neljubaznosti koje sam pročitao ovde, mogu da pripišem jedino totalno truloj društvenoj situaciji koja je posledica svega i svačega što nas je zadesilo. Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.
ja sam uvek ljubazna prema svim nepoznatim ljudima i prema starijima.
često mi se desilo da samo prođem pored neke smorene babe i prođe mi mis'o tipa "jbte.. zamisli i ti ovako jednog dana.. niko te ne gleda, unuke boli kurac.." i onda toj bakuti kažem "dobar dan" i nasmejem se, i na keca mi obavezno uzvrati osmehom i bude mi do jaja :)
a u komšiluku sam oduvek najomiljenije dete,
skoro nikad.
Без обзира. Нисам ја крив што је теби (рецимо, ти си шалтеруша) преко главе дебила с којима се сусрећеш сваког дана. Ко прима плату да ради са људима, треба на прави начин да се односи према свом послу. Јебига, и Лола Голубовић је била бич, па је пребачена на језичко одељење, у ћумез, да интерагује само са себи сличнима. :)
Reme, ovo za tebe ne bih nikad rekla, ja imam skroz drugačije mišljenje, bar koliko te do sada poznajem... :) A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)
Хм... Реме љубазан.
А? А? А? :))
Јављам се неким комшијама. :) Ови што су у мом улазу сви ратни ветерани. Сећам се кад смо као клинци играли фудбал испред зграде, јурили нас да нам буше лопту, поливали водом, дешавало се да нас је један лик гађао стакленим флашама са другог спрата. На такве сам алергичан. Њима се не јављам. :Д А са нормалним људима сам фин.
Кажем, увек помогнем једној баби која јесте удав, али је фина жена. И њој волим да помогнем. Већину не готивим. :Д
Možda ne loše, ali nedovoljno svakako jesu.
Ja sam radio kao konobar i tu sam uvek bio ljubazan, ali mi nije ni bilo teško, jer je bilo para. Dok sam radio na ruletu, isto. Međutim, kad sam radio u kladionici, tu je bilo brdo posla, a malo para. A budala koliko hoćeš. I tu sam bio 95% vremena ljubazan, ali mi se dešavalo da puknem ako me neko iznervira. Zato sam tolerantan, npr. prema radnicama u maksiju ako su povremeno izdrkane. Ali ipak do neke granice, ne trpim radnike koji samo čekaju da se zakače sa mušterijom, ili koji su prosto neotesani.