Љубазнос'
Rekli o sajtu
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Ја сам после читања прве књиге Карамазових почео да размишљам о једној ствари о којој је размиљала једна јунакиња романа. Наима, да ли ја волим да помажем људима само да бих добио њихову захвалност, ради сујете, дакле, или ради саме помоћи? Притом, узимам у обзир, да сам сујетна особа која се труди да одређене страсти душе обуздава.
Углавном, волим да помогнем. Сматрам, врло невино, да у помоћи јачају међуљудски односи. Свиђа ми се та хармонија. Кад неком помогнеш, он је срећан јер је обавио лакше свој посао, а ти јер си некуда био користан.
Што се тиче ових свакодневних љубазност, радо их чиним, то држим за део опште културе. Шта ће нам разум без културе?
Pričaj mi o tome. Kumovi imaju klinca, 2000. godište, mali boluje od neke epilepsije, a pritom je i jako razmažen, bezobrazan i psihotičan. I bili oni kod nas u gostima, i pošalju mene po sok i neke grickalice i to, i on kaže: "Jel mogu ja s tobom?". Naravno, kažem da može, i sad u prodavnici na kasi, plaćam i on pita jel mogu da mu kupim čokoladu, i pošto nisam imao para, kažem da ne može. I on na to vikne u sred prodavnice meni: "Pedofilu!". Jebote, živ me blam pojede, kasirka me gleda ko da sam joj pobio familiju i ispišao im se po grobovima. Haos. Ne znam kako nisu policiju zvali.
Jednoj zeni u mojoj zgradi sam non stop pridrzavao vrata non stop dobar dan..A ona nista kulira ni dobar dan nit ista..
I jednog dana udjem ja prvi u zgradu i zatvore se vrata (Interfon, zakljucaju se) i ona kuca na vrata da joj otvorim, ja je samo pogledao i nasmejao se i otisao...Sada svaki dan vrati dobar dan i sve...
I to sto kazete, ljudi cesto ljubaznost smatraju kao nabacivanje i muvanje...Sad ako nekom pridrzis vrata ili pomognes oko kesa i slicno..To ne smatraju kao pomoc...
EDIT: I jos da dodam... Sto si ljubazniji sve te vise koriste...A ako neces nesto da im ucinis odma se drkaju, kao nisi drug itd itd.. a ljudi jebote..
У томе и јесте цака- шта очекујемо кад пружимо,а шта кад нам неко укаже љубазност? Како је коме формиран поглед на свет и како се ко води у животу, у великој мери утиче и на то како доживљава љубазност и шта очекује кад он буде љубазан према некоме?
Нема ту поремећења у систему вредности- има само другачије васпитање и другачија очекивања на великом нивоу.
Hahaha, sad mi pade na pamet, opet Džimi otvorio temu da nađe opravdanje za svoje postupke :)
Превише сам љубазан. Бар два пута ми је љубазност атаковала на сексуални живот.
Има и он нека права овде :)
Jednom nisam hteo da ustanem ženi sa detetom u busu, dok ceo autobus nije počeo da sikće na mene kao da sam im oca ubio. Pri tome moj ortak se onako kurvinski zabo do prozora a ja sam posle stajao do poslednje stanice u inat svima. Inače pomažem kad mi se hoće, kad mi nije dan možeš da se daviš u govnima ili da budeš napadnut od čopora pavijana apsolutno mi je svejedno, nastaviću svojim putem.
E jebala ih deca više! Brat i ja se vozili busom isto tako, i ulazi žena sa detetom, dete ima sigurno preko 8-9 godina, ako ne i 12 (današnja deca su sve neki hibridi, nikad se ne zna koliko su stari), i ćuti. Na sledećoj stanici ulazi neka rendom žena i počinje da kenja mom bratu što je nevaspitan i što ne ustaje detetu. I naravno moj brat je ispičkara i sve krenu da se cepaju u busu, osim nekih sredovečnih ženetina i gluvih deda i baba.
Uvek sam ljubazan. Prema svima. Jebiga, dete Brozovog komunizma, vaspitan da pojedem govno i još se lepo zahvalim. Ali ne obazirite se na mene, ja sam ionako idiot.
Pomoć sam ne nudim, kad zatraže ne odbijam, jezik bar svi imaju i rado ga koriste.
Isto sam imao loših iskustava s nuđenjem pomoći, ima ih da se i uvrede a poneko te i napljuje.
Prema ljudima na šalterima i kol centrima sam recimo ekstremno ljubazan, nemaju posla sa mnom zato što im se tako hoće. Osmeh uglavnom čuda čini, nekad i preko telefona, bemliga kako.
Naročito ove klinke, jbte osmi razred sise ko lubenice. Ne znaš gde da gledaš, a ako te ne daj Bože neka gospođa vidi kako zevaš u klinke odmah diže paniku kao da si izvadio palamar i počeo da sodomizuješ devojku na volanu.
Ja sam prošle godine ustao nekoj ženi u busu, nemam pojma kolko je imala godina, nije imala 80, ali bar 55-60 jeste sigurno. I ona počne da viče na mene, nešto kao "Nisam ja baš toliko stara!", tako nešto. I ceo bus blene u mene ko u budalu. Ali ustajem i dalje, jebiga kad sam tako naučen, šta da radim...
Sećam se jednom koleginica ustala mlađoj ženi, mislila da je trudnica a ona bila samo debela pa se uvredila i digla dreku. Ova je od blama izašla na sledećoj stanici.
Zašto toliko razmišljate o tome?
Sad sam i ja počela bespotrebno da razmišljam.
Ono što mene najviše nervira, recimo kad sam okružena nepoznatim ljudima, uglavnom ne pričam nešto specijalno i smeškam se, a posle čujem da kažu "Ta se verovatno samo pravi da je fina, mora da je neka aždaja"...
Ja jednostavno nemam potrebu da budem neprijatna prema nepoznatim ljudima i ne trudim se da budem ljubazna nego to jednostavno ne mogu da kontrolišem.
u suštini, volim da pomažem ljudima, a volim i da se ponašam kao stoka...
Primetila sam u autobusu (pošto tu provodim polovinu dana) da muškarce mrzi da ustaju babama ili recimo kad devojka sedi do prozora oni joj ne ustanu kad treba da siđe, nego samo kao malo pomere noge da može da prođe, što tako mrzim. Brate, ja ustanem kad neko treba da siđe. A ne, tako imam gomilu kesetina i treba da se polomim da bih ga nekako preskočila -.-...
Mada, komšije me vole, nekad me odbace do škole i tako to. Mislim da se isplati.
I stranci me često pitaju za neku ulicu i tako to, pričam nekad i sa prosjacima, jednom kad mi je trebala neka diskoteka neki random dizelaši su prepešačili sa mnom dvadeset minuta da bi mi pokazali put. Ljubazna sam prema babama u autobusu kad krenu da pričaju sa mnom, i prema pedofilima, i da ne nabrajam. Kapiram da to i nije sasvim normalno, ali jednostavno volim da komuniciram sa najrazličitijim ljudima i ne tražim neki dobitak nego imam neke rupe u danu kad čekam drugarice i tako to, pa mi ništa drugo i ne preostaje.
A dosta sam i neljubazna, tako da, ono. Pola-pola. Zavisi koliko sam raspoložena.
@crnigrujan
To sa trudnicama je najzajebanije...
@ophidia
Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu. Oću ja i da prenesem nešto i da predržim, daću i pare kome treba ako imam, ali da pričam ne mogu. Znam da je to najveće dobro delo, saslušati nekog i bla bla, al ne mogu, pa to ti je...
Сличну ситуацију сам имао. Иначе, увек устајем, и старима, и дечурлији, трудницама нарочито (иако јесте зајебано проценити, некад је жена само дебела), е а тај пут сам се одлучио да не устанем клинцу кога је ћале набио онако да стоји поред мене који седим, у троли. Одмерио сам клинца, сконтао сам да има минимум 8 година, највероватније 9 или 10, па сам се одлучио да НЕ устанем. У његовим годинама, ја сам на планинарење ишао. Можда бих му чак и устао, да нисам био мртав уморан. Е, и у једном моменту жена нека сикне на мене 'Дечко, зашто не устајеш да седне дете?!', а онда СВИ остали, као по команди, као да су само њу чекали ''ДА, ЗАШТО НЕ УСТАНЕШ!? ААААРГХХ! "#$%&/(/&%$! Како неваспитана омладина (а дотад су ћутали)... Неко је из позадине чак добацио и да сам кретен.
И тако, ни крив ни дужан испадох кретен.
Ни ја. Нема силе. Направим се као да треба да изађем на следећој станици и онда излетим напоље, ма колико падала киша или се мени журило.
Mogu sa babama i dedama, zato što to uglavnom traje vremenski kratko i ne vidim ih više u životu.
Ali, sad kad razmišljam o tome, dosta sam neljubazna prema ljudima iz osnovne. Sa njima recimo ne mogu duže od dve rečenice da izdržim.
Većini se ne javljam. Ne javljam se ni nekim ljudima iz srednje. Ne volim to licemerje, recimo sretnemo se i oni izogovaraju celu osnovnu školu i krenu sa tom veštačkom ljubaznošću. To recimo ne trpim. Čula sam nedavno, rekao mi je drug iz osnovne, da su neki likovi prokomentarisali:"Ona kulira u autobusu, pa kakav je to način, išli smo 8 godina zajedno."
Boli me uvo koliko godina smo delili vazduh, a nismo ni tad bili u ok. odnosima.
Kad mi se neko ne sviđa ne mogu da se pravim da sam ljubazna, eto, to mi je generalno problem.
Ljubaznost prema svakom ko ne zasluži suprotno. Time se ja vodim.
Osim u jednom slučaju, recimo.. Imam nekog komšiju, viđam ga skoro svaki dan i uvek ga pozdravim. Svaki jebeni put kada to učinim on me pogleda popreko, nešto promrmlja što bi trebalo da bude "zdrao, zdrao" i nastavi svojim putem. Posmatro sam ga par puta, nije takav sa drugima. Ne znam samo zašto, jer stvarno nisam nikad ništa uradio da bi on bio takav prema meni. Iskreno, boli me kurac, al nastavio sam da ga pozdravljam jer mi se čini da mu to smeta, pa mi zanimljivo lolo
Sa prodavcima i uopšte gde se susrećem sa ljudima koji su na radnom mestu, sam uvek ljubazan, bez obzira kakvi su prema meni. Ne zato da se šlihtam, da mi brže ili bolje obave to što treba da obave (ipak, to im je poso), nego zato što razumem da ta šalteruša ili ova iz kioska rmba tu po dana, za bednu platu, susrećući se sa raznim budalama i neljubaznim nadobudnim debilima i da im je svega preko glave. Pa eto, to je ono što ja mogu da uradim, da budem bar normalan, uljudan i ljubazan.
Ustupanje mesta u busu starijima, trudnicama i deci se podrazumeva. Osim kada uvidim da se, najčešće neka bakuta, prenemaže ne bi li joj neko usto. Tu se okrenem, nisi zaslužila da ti bilo ko ustane.
E ovo isto kao ja. Ne volim da serem nekome ko radi za bednu platu i da izvoljevam neka sranja. Mrzim kad ljudi seru konobarima, kasirkama i ostalima koji rade teške poslove za relativno male pare.