Ma ne bi Šiptari jebali ovce da im nije lepo.

Козе, Џони, козе. Сад су на већем цивилизацијском нивоу па их не привлаче овце.

To je taj reski humor Kursadžija.

Je l' su nekog našeg Miloša stvarno zvali veliki?

Il se narod ismeva Vučiću bez razloga?

Pa možda Teodosića posle trojke ŠpancimA u Žurnalu. Al u ozbiljnim istorijskim spisima ne.

Jok. Retko koji naš vladar da je imao neki "nadimak". Uroš I je jedini kod nas ostao zabeležen kao Veliki ali se to retko spominje po medijima. Posle su bili Stefan Dečanski, Dušan Silni i Uroš Nejaki. Stao mi mozak ali mislim da su to svi srednjovekovni sa nadimcima. Posle su još bili Petar I Oslobodilac i Aleksandar I Ujedinitelj i to je valjda to.

На оба питања одговор је "да". Књаз Милош Обреновић је прозван Милошем Великим (мада, највероватније после сопствене смрти, онако како је краљ Стефан Урош I постао "Урош Храпави" или како је цар Стефан Душан постао "Душан Силни" итд). Чак ни Карађорђевићи књазу Милошу Обреновићу нису порекли овај епитет, па је рецимо током Првог светског рата Први пешадијски пук Треће моравске дивизије (са командним местом у Врању) био назван "Књаз Милош Велики".

Pa mislim da se ovaj zvao uros nejaki al dobro

Краљ Стефан Урош I и цар Стефан Урош нису исти човек: први је другом био чукундеда.

Glej ga ovaj Džem sultan opet pametuje lolo. Druže al što to VELIKi nije zaživelo po knjigama za osnovnu i srednju

Da li nam je tim imenom sugerisano da će Srbija ići Obrenovićkim putem, a ne putem Karađorđevića?
Stim da bi bilo stvarno bzv da se zove auto put Aleksandar Veliki (Karađorđević ili)

Зато што си учио школу после 1945. После Првог светског рата је почело затирање традиција Обреновића, а после Другог је почело затирање традиција и Обреновића и Карађорђевића.

Care, ko su po tvom misljenju top 3 vladara Srbije od njenog nastanka do dana danasnjeg? I top 3 najgora kad si vec u kancelariji

Aleksandar Veliki i Karlo Veliki se u grobu prevrću.

Ђокс, верујем да на историчару није да доноси вредносне судове.

A na kome je ako ne na vama(istoricarima) koji najbolje poznajete istorijske izvore?

Историјски извори не доносе чињенице, већ мишљења, ставове и вредносне системе људи који су их писали (да не причамо да је део њих настао са намером да се неко слаже). Историчар се никад не може упознати са прошлошћу, већ са различитим интерпретацијама исте.

Вредносни судови су нужно субјективни параметри, јер подразумевају да историчар пројектује своје вредности, мишљења и ставове на прошлост. Притом та пројекција не би падала на масу бесмислених али утврђених чињеница, већ на већ постојеће интерпретације и пројекције: дакле, чинила би пројекцију на квадрат, или на већи степен (пошто су извори ионако највећим делом "из друге руке"). Мислим да не треба цртати колико је тако нешто потенцијално далеко од реалности.

Jasno skroz. Ali kad je vec cela istorija nuzno subjektivna zasto ti ne bi imao pravo da doneses neki subjektivni stav o nekoj situaciji kao sto ima neko ko se ne bavi istorijom. Pitao sam te za misljenje o vladarima kao Cara koji zna istoriju jer me zanima tvoj licni stav, a ne kao Cara istoricara jer nameravam da napisem poduzi clanak o tome u nekom naucnom magazinu. U krajnjem slucaju, pitao sam bas ko je onda "zaduzen" da donese te sudove? Po tvom odgovoru deluje mi da je odgovor na moje pitanje "Niko." a ja ne zelim da verujem da je to tako.

Не ради се ту о праву, већ о бесмислу. Ако нпр. кажем да је највећи владар био краљ Александар Обреновић, то ћу рећи да је у мом конструисаном универзуму представа о краљу Александру субјективно најпозитивнија у односу на друге српске владаре. Али је проблем у томе што је мој конструисани универзум различит од твог, па је и сами краљ Александар Обреновић у мојој глави различит од твог, јер имамо бар делимично различите вредносне судове и јер смо различито одабрали које чињенице су релевантне.

Притом, кад бисмо то и занемарили, овакве успоредне листе занемарују најбитније факторе: саму дефиницију "највећег владара" (шта је то "највећи владар"?), феномене дугог трајања (глобалне конјуктуре), међународне и унутрашње околности. Ово питање редовно занемарује и улогу остатка владајуће класе (и у средњовековној српској држави, и у Османском царству, и у Римском царству је владар само један шраф у механизму државе). Такође, ово питање редовно сили идеју континуитета (српска држава у 13. веку, Србија у 18. веку и Србија у 21. веку немају практично ништа заједничко; чак би се могло рећи да су га сачињавала три различита народа, иако су се сва три називала Србима).

Могло би се тешити једноставним одговорима; али је чињеница да одговора нема.

Brate kako te ne mrzi da kucaš ovolike postove za jedno klasično kafansko pitanje?