Prijava

Želim perspektivu srpskog istoričara ili bar intelektualca koji može nešto da napiše o poreklu naziva Tatarskog brda i geometrije tvrđave na Petrovaradinu iz ptičije perspektive jel to problem

Pa dobro nema potrebe za vređanjem sada šta. Tatarsko brdo po nekoj logici stvari dobilo ime po Tatarima sa kojima je srednjevekovna Srbija za vreme kralja Milutina došla u dodir, ali fora je što smo ih mi (po uzoru na braću Ruse) zvali Tatarima, a to je zapravo bila Zlatna Horda, jedno od 4 mongolskih carstva nastalih nakon raspada onog velikog Džingisovog Mongolskog carstva. Sličan slučaj imamo sa Kumanima, isto jednim stepskim turskim narodom koji je delovao na ovim prostorima, pa tako imamo Kumanovo u Makedoniji i još neke toponime nekih sela po Rumuniji i Bugarskoj. A ovo za ptičiju perspektivu Petrovaradina to već ne bih znao.

Ok biće dovoljno dok se Car ne javi, izvini za vređanje jbg to mi je mana što udaram po svima potrudiću da vređam selektivnije

Татар је био назив за племенску конфедерацију у источном делу данашње Монголије који се јавља у 8. веку. Треба приметити да је Татар, као и Мађар, заправо множина (од Тата и Мађа), која је временом померила своје значење у једнину.

Нема никаквог доказа да су Татари себе звали Турцима. Турчин је био ендоним резервисан искључиво за припаднике Кек-Турског (код нас обично погрешно Гок-Турског) хаганата. Сви остали туркијски народи нису прихватали турско име, и - шта више - нема доказа у изворима да су они себе видели као део неке веће целине (оно што данас зовемо туркијским народима). Тако на пример ујгурски владар (Ујгури се сматрају туркијским народом) пише: ...Уништио сам Турско царство.

За то што уопште ми ове народе зовемо туркијским крив је Иран. Наиме, од времена 5-8. века ирански писци стварају једну дихотомију између централноазијских номада и јужноазијских седелаца, покривајући их општим терминима Турчин и Таџик/Тат. Кроз ширење овог егзонима (још једном подсећам да се не-кектурски народи нису сматрали Турцима), дошло је до тога да сви централноазијски народи буду називани Турцима. Овај термин се проширио и на остатак исламског света ширењем Хилафета/Калифата, а одатле је дошао у Европу. Екстремни пример употребе овог термина је називање чак и Словена Турцима у неким арапским изворима.

Штавише, све је извесније да Татари нису говорили туркијским, већ управо монголским, језиком.

Оно што је за ову причу битније јесте то да су кинески извори имали сличан приступ као и ирански, с тиме што су користили етноним који је источно од централне Азије и у Манџурији био познатији: Дада, односно Татар. Осим што означава да су Татари морали остварити велики утицај на кинеску културу, овај термин је утицао на то да дуго завара истраживаче мишљу да је Татар само погрешна кинеска дезигнација за Монголе. Међутим, један мање познати кинески извор, Жао Хонг, пише о својим разговорима са Татарима које је сусрео, и који су му рекли да је Монгол назив племенске федерације с почетка 12. века, и да Џингис-ханови пратиоци (које иначе назива Црним Татарима) узимају то име како би добили на легитимитету. Такође, додаје, да Мукали, један од главних пратиоца Џингис-хана, стално говори Ми, Татари. И ово је изгледа чињенично стање: термин Монгол фактички не постоји пре раног 13. века, док Огедеј-хан у писму корејском владару такође говори Ми, Татари. Тек од касних 1220-их се види промена и замена етнонима Татар новим етнонимом Монгол. Дотле је овај етноним већ био дубоко укорењен и у Руси(ји) и у остатку Европе.

Сада ствари постају још компликованије: како сам већ рекао, кинески извори Татарима зову и не-татарске централноазијске народе. Од стране исламских и европских извора имамо и потврду да су разни туркијски народи од средине 13. века почели користити термин Татар да означе туркијска племена која су постала лојална оригиналним Татарима, дакле Монголима.

Татарско брдо готово извесно нема веза са тзв. Златном хордом. У питању је готово извесно тачка коју су држали татарски одреди Кримског ханата (Гирајског ханата), савезника и веома условно реченовазала* Османског царства током Дугог бечког рата (1683-1699).

Uzede mi reč iz usta

Care, postoji li neka dokazana veza između američkih domorodaca i turkijskih naroda? Dele neke zajedničke reči.

Care, znaš istoriju? Ok navedi sve ljude koji su ikad živeli...

Hvala Care dosta toga sad klikće

Care, postoji li neka dokazana veza između američkih domorodaca i turkijskih naroda? Dele neke zajedničke reči.

Та теорија вуче порекло из европске науке о расама (пре свега мислим на чувену антропометрију), па је америчким домороцима приписано азијско порекло на основу простог изгледа. Али чак и ту Европљани нису били у праву, јер велике разлике постоје између Азијата и америчких домородаца: на пример, ови други немају преклапање горњих капака. Неки универзални гени источне Азије не постоје уопште у популацији америчких домородаца (осим Инуита). Превише за само 20.000 година раздвојености.

Ни археолошка истраживања нису прошла срећније. Настојећи да већ докажу теорему уместо да испитају њену садржину, истраживачи су нашли сличну културу у северној Кини. Међутим, друге студије су нашле веће паралеле северног дела америчких домородаца са културама Малија, или Маја са Хиндусима (поготово на пољу религије). То је све послужило као опомена да сличност не изазива каузацију.

Чак и прелазак из Азије мора бити доведен у питање, јер се он представља као догађај геолошке ере Висконсин III (најраније пре 21.000 година), док у Америкама постоје археолошки остаци стари преко 40.000 година.

da li je tacno da je prvi srbin koji je posetio japan to uradio 1612 godine, zvao se srboljub i zbog te posete je dobio prezime japanovic

Boh, sad ti verujem da si bolestan.

Alo bre Japanović jebeni

da li je tacno da je prvi srbin koji je posetio japan to uradio 1612 godine, zvao se srboljub i zbog te posete je dobio prezime japanovic

jebote zamisli da si srbin 1612. godine, to je jos pre velikih seoba, nemas drzavu vec vek ipo i verovatno ti izgleda da je vise nikad neces ni imati, 99.9% tvojih sunarodnika prezivljava gajeci svinje, placa harac i daje musku decu turcima, a ti napravis nesto od svog zivota (verovatno vise zahvaljujuci tome sto potices od nekog bivseg vlastelina, nego tvojim sposobnostima, al aj) zaglavis u jebenom japanu kao prvi svoga roda, sto je verovatno jedini kulturni dogadjaj vredan pomena te godine u vaskolikom srpstvu, i narod te nagradi prezimenom JAPANOVIC

i na sve to se zoves srboljub

okej, kapiram da se ovo nije desilo, al bilo bi presmesno da jeste

16-17 puta vec otvaram ovu temu a nemam pojma zbog radi cega....

sad se spremam da odem do arhiva da istrazujem malo.evo koji duks cu da obucem
https://www.percivalclo.com/collections/jersey/products/sweatshirt-reading-chair-navy
kad osetim miris starih spisa i ukljucim lampu sa zelenim abazurom dobijem ludacku zelju za istrazivanjem.a nisam odavno isao u arhiv, zbog ove korone.ja verujem da ste svi znali da je tiranosaourus rex najjaca zivotinja na planeti ikada a mozda niste znali da je i najbrza.mogao je da pretrci 100km za 45 minuta.leopard moze da razvije vecu brzinu ali ne moze da pretrci 100km.tako da je rex najbrzi na 100km.a 100 km je merna jedinica, ne racuna se ako je neko najbrzi na 2 km,11 itd.mora da bude 100

Je li ikad Srbija / Evropa doživela ovako malu, ili bar približno ovako malu stopu nataliteta? Ne računajući fazon kugu i posleratne periode

i je li ikad doživela ovako veliki pad stanovništva, računajući kugu i ratne periode? hvawa na odgoworu :3

Незахвално је говорити о историјској географији јер смо ограничени на јако мале узорке. Ипак, највећа истраживања су показала да је 1492-1789. просечна породица имала шесторо деце, од чега би четворо умирало до десете године. Притом је и ово статистика коју су "извлачили" најсрећнији региони попут Француске или Низоземске. То значи да је генерални наталитет у овом периоду заправо извесно био негативан, поготово у крајевима попут Балкана. Деветнаести век је донео "бум" захваљујући развоју медицине и опадању дечјег морталитета, за чиме је уследио и пад наталитета са одређеним закашњењем (период између та два је свим европским земљама донео популациони бум у различитим периодима 19. века).