Оптужени на Велеиздајничком процесу у Загребу су чекали око годину дана на подизање оптужнице, при чему су је на крају изнудили штрајком глађу неколицине затвореника. Оптужени на Велеиздајничком процесу у Бањој Луци су били осуђени према оптужници (15 њих смрћу).
Ionako su mrtvi do sada pa nije ni bitno,stigla ih je kazna https://x.vukajlija.com/var/uploads/avatars/201003/19721/medium_104.gif
Прочитао сам негде да су били помиловани сви марта 1917 због жестоког негодовања Сила Антанте. Додуше било их је више од 15 осуђено. Само не контам како нечије негодовање, поготово непријатељево, може да те натера да промениш пресуду.
Ко год да је то написао, солидно га је пренијело. Оно што је ослободило осуђенике биле су интервенције Шпаније (која је у рату била неутрална) и Ватикана (на који је деловао Југословенски клуб), као и ступање цара Карла на престо (1917). Међутим, нису они који су били осуђени на смрт помиловани, већ су им преиначене казне (некима на доживотну, некима на 9-годишњу робију).
kako su ih oslepljivali? pogotovo one za koje se ispostavilo da nisu bas ostali slepi....dal je neki od brankovica tako prosao cini mi se, kao dato je da se oslepi, al su ga traljavo oslepeli pa mu ostao vid!?!?!
Prema najnovijim istorijskim istraživanjima što je Car čkolovao oslepljivali su ih popišavanjem žabe u oči, dok su recimo hrvatske velikaše tvrtka i prtka oslepljivali carskom vodom, tj. mešavinom azotne i hlorovodonične kiseline jer je to bilo fino i krasno, a mi Srbi smo seljaci i zato imamo velike kurčine seljačke koje nisu fine
Византијске технике ослепљивања се обично деле у три категорије:
1. УНИШТЕЊЕ ИЛИ УКЛАЊАЊЕ ОЧИЈУ МЕХАНИЧКИМ ПУТЕМ (грч. ΕΚΚΟΠΗ)
Енуклеација или копање очију уз помоћ металних инструмената је био широко развијени метод за време владавине цара Константина VIII (1025-1028). Овај метод је такође посебно фаворизован од стране цара Михаила VIII Палеолога (1259-1282), као најсигурнији начин оштећења вида.
2. УНИШТЕЊЕ ОЧИЈУ ВАТРОМ (грч. ΠΗΡΩΣΗ)
Дели се на 2 подврсте:
а) Ослепљење алатом доведеним до усијања
Ова казна је типично вршена усијавањем комада гвожђа и његовим примицањем очима до близине довољне да их трајно оштети.
Ова врста казне била је посебно фаворизована од стране нама драгог цара Исака II Анђела (1185-1195), чије су прве жртве били сопствени синови Андроник, Јован и Манојло. Но историја не би била историја, да на крају и сам цар Исак II није на себи испробао исту казну. Не много мањи фан је био и цар Константин IX Мономах (1042-1055), који је на овај начин казнио једну екстремно моћну личност средњовизантијске ере, евнуха Јована Орфанотрофа. Последња оваква казна десила се када је пређе поменути цар Михаило VIII ослепео младог Јована Ласкариса, чији је престо и узурпирао. Данас, додуше, има историчара који сматрају да се ово ослепљење никад није ни десило.
б) Ослепљење кључајућом течношћу
Ова казна вршена је посипањем кључајуће течности (обично сирћета или уља) у очи.
Посебни фан ове врсте ослепљивања био је цар Андроник I Комнен (1183-1185) познат и као Мрзитељ сунца (μισοφαη). Овом казном кажњени су отац и син, цареви Андроник IV и Јован VII Палеолог (1376-1379. и 1390, респективно; прича је мало компликованија, јер су кажњени од стране Андрониковог оца, али на османско инсистирање).
3. ЛАЖНО ОСЛЕПЉИВАЊЕ
У неким случајевима примењивано је лажно ослепљивање, које је подразумевало обмотавање специјалног материјала око главе и лупање печата. Ту је посебно занимљив један опис Ане Комнине о ослепљивању извесног Урселија, где пише да је Урселију било наређено да виче, вришти и кука што више, већ је џелату наређено да слаже манијачке изразе лица и користи театралне потезе. По царству је раширено да је Урселије стварно ослепљен. Зна се за још пар случајева, али није јасно колико је ова пракса била резултат подмићивања џелата, а колико хумане политике у царству.
Што се тиче наших владара, бојим се да се никад неће знати.
Са напоменом да су два од три сина деспота Ђурђа (Гргур и Стефан) ослепљени, али не од стране Византинаца, већ од стране Османлија (1441. у Токату).
zelim ΠΗΡΩΣΗ tebi i tvojoj deci dusmanine
Потписивање Минхенског споразума 29. септембра 1938.
https://www.historytoday.com/sites/default/files/munich.jpg
Хитлер званично мирним путем припоио Судете(Чехословачка) Њемачкој уз овјерење Француске и Енглеске. Споразум направљен како би се задовољили апетити нациста и евентуално спријечио нови свјетски сукоб. Иначе, непуних годину дана касније Хитлер анектира читаву Чехословачку.
Cika bulja ahahaha
Минхенски споразум је потписан уз сагласност само Француске, као савезнице Чехословачке. Уједињено Краљевство није учествовало у Минхенском споразуму. Остатак Чехословачке није био анектиран: трећина Словачке је предата Мађарској, Пољска је добила малу корекцију границе на рачун Чешке; остатак Словачке је реорганизован у Републику Словачку, а остатак Чешке је постао део Немачке као Протекторат Бохемије и Моравске.
За овакве резултате свакако је најзаслужнија Француска, која је гледала да максимално економски експлоатише своје источноевропске партнере (Чехословачку, Румунију и Југославију). Тако је највећи економски проблем Краљевине СХС/Југославије био отплаћивање ратног дуга Француској (која је дала зајмове током Првог светског рата у девалвираним францима, а натерала Краљевину СХС/Југославију да дуг отплаћује у златним францима). Немачка је то паметно искористила, намерно улазећи у трговинску размену са реченим земљама у којој је она била на губитку. Тиме је везала ове економије за себе почевши од 1935, и онда је положај Француске потпуно пропао у пар година: 1937. Југославија је дефинитивно разбила савез са Чехословачком и Румунијом (Мала Антанта), склопивши уговор о вечном пријатељству са Бугарском.
To je tvoje viđenje Care..
Уједиљено краљевство је итекако учествовало. Фактички исто колико и Француска. Представљао га је Чемберлен.
Уједињено Краљевство је учествовало само као гарант споразума. Уједињено Краљевство није имало нити савезнички пакт са Чехословачком, нити је могло икако помоћи у случају напада. Чемберлен је увучен у преговоре од стране Француза, како Француска не би испала сама кривац. Стога је Уједињено Краљевство имало сличну улогу као Италија у уговору.
jel ima neki link gde imaju detaljni opisi izgleda srednjovekovnih srpskih vladara i dvorova od nemanjica, lazarevica, brankovica itd....kontam da su nemanjici ziveli u ambarima nekim bez imalo luksuza
jel nikola altomanovic bio u ono vreme isto sto i Knele kod nas devedesetih....taj sa 20 godina teroriso i lazara
Треба ли ти шта детаљније од овог (стране 423-434)?
Жупан Никола је заокруживао поседе његове родбине и ту је имао какав-такав легитимитет, за разлику од кнеза Лазара. Ако се битка на Косову из 1369. стварно десила, жупан Никола је доживео пораз бранећи цара Стефана Уроша, док је кнез Лазар побегао из битке и још жупану Николи успео отети Рудник (који је жупан Никола повратио око годину дана касније). С обзиром да је контролисао срце некадашње српске државе, жупан Никола је тражио и добио Светодмитарски доходак, што је практично значило да га је Дубровачка Република признала за легитимног владара свих Срба.
Ваља имати на уму његов сукоб с Дубровачком Републиком:
1. Дубровачка Република је радила све насупрот ономе на шта се заветовала (тада још) краљу Стефану Душану при издавању тзв. Стонских повеља (да наведемо као пример да је на Стонском Рату илити Пељешцу срушила 10 православних цркава, изградила фрањевачки самостан и проводила покрштавање православаца на полуострву); притом Стонске повеље не признају Стонски Рат као територију под пуним дубровачким легитимитетом.
2. Скоро све што знамо о жупану Николи потиче из Дубровачког архива, дакле од његових смртних непријатеља.
Желећи да порази Дубровник једном за свагда, жупан Никола се окренуо Венецији, и тако себи потписао пресуду (Дубровник је признавао врховну власт угарског краља, смртног непријатеља Венеције). Треба имати на уму колико је и кнез Лазар био дрзак: не само да је присвојио себи инсигније везане за врховне владаре српских земаља (потпис црвеном бојом, владарско име Стефан), већ је жупана Николу назвао издајником, као да је он легитимни врховни господар српских земаља.
Све то када се узме у обзир, ваља узети у обзир и да је кнез Лазар постао вазал угарског краља Лајоша исте године, само да би уништио жупана Николу. Оно што се обично пише о савезу бана Твртка I и кнеза Лазара је заправо улепшан назив за акцију двојице вазала угарског краља Лајоша, коју је он вероватно и организовао.
Нисам помијешао. Причам о велеиздајничком процесу у Бањој Луци 3. новембра 1916. године. Суђено је некој бројци од 156 Срба.