Sve nesto mislim da preko veze guraje neke serije na tu listu,ova nema ni 2k glasova a nalazi se tu :)
Cuo sam ja za nju, ali logicno da nije ni u top 250 serija. Ocjenili je reziser i njegova uza familija
I dogurali je do 16. mesta.
jel pricate o ovome sto sam ja okacio?
zato sto su sve strane pokrivene a ne samo americka u dokumentarcu, od francuske dekolonizacije do pada sajgona je svaki dogadjaj objasnjen od strane amera, vijetkongovaca, severnih i juznih vijetnamaca, ljudi koji su protestovali u americi itd
http://1.bp.blogspot.com/-ujcz1dz4NFM/VYjrS0TSavI/AAAAAAAAJ5w/uIYIB4xMvrg/s1600/The%2Bburning%2Bmonk%252C%2B1963%2B%25283%2529.jpg
i politika je dosta objasnjena tokom rata i kakve su sve muljacine pravili ameri i vlada juznog vijetnama zasluzeno na 16. mestu ako o ovom dokumentarcu pricate
Za mene no1 dokumentarna serija.
Važi
Važi
Važi
Važi
Brao
Važi
Mozda pogledam iako su mi izlizane teme poput Vijetnamskog rata i Drugog svetskog rata.
Da i mene to malo odbija,pogotovo sto je citava serija,isto tako me smorilo da gledam i sto se nasih ratova iz 90ih tice bilo sta.
dajte kad smo kod toga dobre dokumentarce o ratu devedesetih
E care, sada se setih da te pitam, posto znam da si upucen. Ima li istine u ovome sto price vojvoda u ovom videu ili kenja propagandu bezveze?
Мешавина.
kako su ljudi pravili ovakve sicusne detalje samo sa rucnim alatom jbt
Kad je bio u Beču 1757., uočio je hrvatske vojnike kako idu na bojište u tijeku Sedmogodišnjeg rata i odmah otrčao vidjeti ih, želeći im 'Božju pomoć' po starom hrvatskom običaju.13 U pismu bratu Baru u Dubrovniku iz Beča 1757., opisuje taj susret s časnicima hrvatskih postrojbi. Na kraju pisma oduševljeno je napisao: »Eviva Haddick e i nostri Croati!«121114 Dok je živio u Parizu, svjedočio je jednoj vojnoj paradi, te kad je opazio hrvatsku jedinicu iz Dubrovnika izgovara: "Evo ih, moji hrabri Hrvati!".15
Причали смо на чету, па сам се сложио да саставим један пост овде (који знам да нико неће прочитати, али оно).
О ПОРЕКЛУ ОСМАНСКИХ ВЛАДАРА
1. Хамидовска потрага за племенским коренима
https://3.bp.blogspot.com/-7eySosXsSt0/W5P_FRnC0UI/AAAAAAAAAxo/94-q0qA1vvgzYqix6iq-8wXOxcg3kjm9ACPcBGAYYCw/s1600/Album_3_189.jpg
Бозојучки Јуруци
Године 1886. је султан Абдулхамид II организовао научну експедицију у потпровинцију коју је створио и назвао Ерту(г)рул у провинцији (вилајету) Худавенигар (данашњи Билеђик). Ова потпровинција је добила име по митском Ертогрулу, наводном оцу првог османског владара. Једна од сврха ове научне експедиције била је да утврди турске племенске корене османске династије. Огромна колекција фотографија је настала по узору на антрополошке фотографије америчког урођеничког становништва. Заправо, пре саме експедиције је султан Абдулхамид II наручио колекције оваквих фотографија из САД.
Истраживачи су током експедиције наишли на туркменско племе Бозојука, које је обављало ритуале око светиња које традиција везује за Ертогрула. Истраживачима су припадници племена тврдили да су и они потомци Ертогрула. Иако је и тада било познато да је група племена звана Каракичили (чији су Бозојуци део) досељена принудно на простор Худавенигара средином XIX века. То ипак није спречило султана Абдулхамида II, тачније његове дворске генеалогисте, да направе причу око туркменског племенског порекла османске династије. Пропагандна делатност ове збирке фотографија види се у томе што је један примерак поклоњен немачком канцелару, Оту фон Бизмарку. Симптоматично је што немуслиманске групе те области, које су такође ритуално везане за ове Ертугрулове споменике, нису приказиване, нити се о њима причало.
Тако је султан Абдулхамид II успешно изградио слику о османској династији као турској династији скромних корена, што је одговарало потребама нове реалности Османског царства после 1878. и 1885, тј. његовом све више турском карактеру. Но, да ли је ова пропаганда базирана на реалности?
2. Докази о турском пореклу османске династије
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fe/Kayi.png
Наводна тамга племенске федерације Каји
Ако изузмемо касније биографије, остају нам два извора која би могла посведочити о стварном турском пореклу османске династије. Први су два новчића који помињу Ертогрула. Први, који се чува у Лондону, носи натпис Осман син Ертогрула. Други, који се чува у Истанбулском археолошком музеју, носи на обе стране натпис Осман син Ертогрула. Ертогрул јесте турско име (за разлику од имена Османа, које је арапског порекла). Но, та два новчића немају ништа заједничко на себи. Стога се не могу узети као сигуран доказ, још ако се има у виду тврдња каснијих турских извора да рани османски владари нису ковали свој новац.
Други, врло коришћен податак међу турским националистима до данашњег дана, јесте тзв. тамга (племенски знак) племенске федерације Каји, једног од наводних племена огуских Турака. Но, најстарија нама позната тамга потиче тек из владавине султана Мурата II (1421-1444), и може бити једноставна генеалошка конструкција. Овакве геналошке конструкције које извлаче порекло од потомака Џингис-кана или каквих чувених туркијских кланова су постале популарне баш у периоду раног 15. века, поготово после обнове Османског царства (1413).
Мехмед Фуад Копрулу је покушавао својевремено путем топонимије да докаже да порекло од племенске федерације Каји није познија измишљотина. Истраживања топонимије у Турској нису далеко одмакла (највише због пречестих промена имена, на којима се инсистира још од Ататурка), али је одавно показано да је број монголских топонима приближан броју огуских у региону првобитног османског насељавања.
3. Подаци дворских биографа, генеалога, историчара 15. века
Дворски извори долазе тек од 1420. године. Прва четири извора јесу Ахмедијева Искендернама, Шукрулахова Светска хроника, Анонимова хроника и Јакши Факихова Историја (која је сачувана само кроз Ашикпашазадеову Хронику). Прва два наведена извора се задовољавају тиме да кажу да Осман потиче од Ноја (преко Јафета), и уопште не улазе дубље у проблематику турског доласка у Анадолију. Анонимна хроника помиње Сулејманшаха, који је са синовима дошао у селџучку земљу; он се удавио у Еуфрату, покушавши да поврати своје старе јуручке земље, а син се покорио (селџучком) султану Алаудину. Јакши Факих је приповедао како је Сулејманшах вршио газу (свети рат) у Анадолији, будући послат од Персијанаца. Међутим, како се није могао навићи на седелачки живот, вратио се назад и удавио се у реци. Онда се његов син, Ертогрул, упутио код султана Алаудина и постао му потчињени.
Ове приче је добрим делом демистиковао још Паул Витек. Прво, Ахмеди је почео са Ертогрулом. То значи да он, као најстарији, није био упознат са наводним Ертогруловим прецима, те да су старија дела заправо измишљена. Ове генеалогије често су пуне пуких коинциденција: тако је Сулејманшах случајно првобитно владао облашћу Махана, која је родна земља Абу Муслима (чувеног генерала који је свргао халифе из гране Бану Умаја); тако је исто Сулејманшах случајно кренуо у сеобу током 11. века, у исто време (што се и експлицитно напомиње), кад и чувени суфија и песник Џелалудин Руми.
Штавише, чини се да је порекло од Сулејманшаха и Ертогрула заправо конструисано на основу живота бега Сулејмана ибн Курулмуша и његовог сина Килич Арслана. Отац је извршио велике подвиге за Селџуке у освајању Никеје, а онда се окренуо на исток, против Великих Селџука, и погинуо у близини Алепа 1086. године (Сулејманшах код Јакши Факиха је погинуо код Алепа, после окретања на исток). Његов син се утопио у реци Хабур (Сулејманшах код Анонима се утопио у реци Џабер).
Касније приче мењају ово порекло на бесконачно начина. Тако, на пример, Енверијева Дустурнама (1465) мења генеалогију тако што Османовог деду назива Гундуз-Алпом, чији је ујак Ертогрул-бег. Тек је Нешријева генеалогија хомогенизовала бесконачне верзије и утврдила Сулејманшаха као правог деду Османовог.
4. Согуд
https://tatilsepeti.cubecdn.net/Files/TurResim/72950/tsr72950636505877577853190.jpg Согуд
Со(г)уд је место где се први пут јављају Османлије. Бројни описи Согуда постоје, будући да се ово месташце налази близу два главна пута, од којих један - даље кроз Битинију - води до Цариграда, а други до реке Сангариј (у Фригију Епиктетос). Согуд је на граници анадолске степе (која се простире јужно од њега), и, будући пун лозе и дрвећа, лежи у великом контрасту са ескишехирске (дорилејске) равнице. Управо је то условило освајања Османлија на северозападном правцу, у линији природних богатстава. Климатолошка истраживања су показала да се услови нису мењали у овој области вековима.
Данас није познато старо име Согуда, али античка сполија показују да ово насеље није насељено у османско време. Но, једини византијски помен потиче тек од Лаоника Халкокондила из 15. века, који ово насеље зове Итаја (Врба). Ова реч је само дословни превод турске речи со(г)уд. Но, познато нам је да се у византијском периоду у овом крају трговало мермером, и да је мермер из овог краја коришћен за византијске саркофаге.
Управо ово место, где се налази гроб који традиција приписује Ертогрулу, није погодно за номадски живот, већ управо супротно: за агрикултуру и рударство. На то треба додати напомену да је Ашикпашазаде тврдио како је Осман имао огромне количине злата. И Константин Михаиловић је записао османску легенду како је Османа његов (неименовани) отац натерао да забоде плуг у земљу и почне исту орати.
5. Из Ашикпашазадеовог дела
Ашикпашазаде је тврдио како је Осман био у одличним односима са византијским управницима. И заиста, и остале хронике потврђују да је он био у бољим односима, и имао више интеракције са Византинцима, неголи са турским беговима. Овде ваља напоменути и да Османлије нису одузеле своју почетну територију од Византије - царство је ту земљу изгубило око 100 година раније.
Ашикпашазаде је затим тврдио како је Аја Никуле, византијски гувернер Инегола (очито је име гувернера изведено од имена града) опљачкао нека добра Османова, док је овај био у лову. Да ли би се гувернер бавио добрима обичних номада? Тешко. Осман и господар Инегола су се затим сукобили. Иако Ашикпашазаде покушава ову битку (Арменокастрон/Ермен Дербенди) да представи као Османову победу, из текста се јасно осликава Османов пораз. Осман је затим сањао онај чувени сан о свом царству, да би потом на препад заузео речени Инегол. Дакле, номад заузима град - јако неуобичајена пракса.
Да не компликујем већ компликовану причу, Ашикпашазаде представља догађаје око Билеђика тако да је неодољиво закључити да његова помоћ Билеђику против Гермијана (турских бегова) заправо представља његову службу Византијском царству. Да ли је Осман икад био византијски федерат, тешко је рећи.
6. Спандуђин
Теодор Спандуђин у 15. веку бележи једну занимљиву причу. Четири мала господара, Михајло, Турахан, Евренос и Отоман (Осман) су се ујединили против Византије, и то тако да је Осман изабран за њиховог вођу. Знамо да је Евренос-бег био највероватније српски конвертит, а за Михајла се претпоставља да је био хришћанин који до краја живота није напустио веру (данас постоје неки који поричу његово постојање, али се то не може прихватити, како је султан Бајазит I издао арз његовом сину Алију). И заиста, припадници ове три породице су често заузимали централна места у раној османској управи. И нису они једини. Данас су познати и други хришћански конвертити (Сароз), као и хришћани (Коскос - субаша Бурсе, Маврозумис - субаша Биге).
Када се 1260-их почела дезинтегрисати власт румских султана, цар Михаило VIII је искористио прилику да многе од њих привуче у своју службу. Према Пахимеру, неки од Турака су пљачкали византијске градове, побунивши се против византијске власти. Пахимер је то допунио примедбом да су и наши (Византинци) радили исту ствар у сарадњи са Турцима.
Током наредних деценија је у Битинији и околним областима био општи хаос. У години 1301. код Анонима јавља се Осман као наследник свог оца на месту намесника. Извор је остао недоречен - чијег намесника? Ко је постављао тог намесника?
Код Ашикпашазаде се може наћи примедба како је Осман изабран у Согуду на очево место. Ово би могао бити одражај старије турске праксе (како ју је описао Ибн Биби), али може бити исто тако и поклапање са Спандуђином.
Ето, надам се да је овај подужи пост бар неког заинтересовао. Наравно, ово нису дефинитивни докази, више правци могућих размишљања.
T rex nije mogao biti grabežljivi lovac jer je imao male ruke.
Ne stvarno, predstavljaju T Rexa kao grabljivicu a najnovija istraživanja pokazuju da je bio strvinar jbg.
Najbolji dokumentarac ne samo ratni nego generalno.
A mozda i najbolja serija ne samo dokumentarna.