Kako se meri zapremina nepravilnih oblika?

1. 

   Tetka Drol 2012-01-18 19:46:04 +0000

   Rekao ti je čovek da neće CAD da koristi, nego lepo olovku i papir u šake pa integrali to što si dobio.

2. 

   Salmonel 2012-01-18 19:47:27 +0000

   ili to, ili pitaj Betmena, valjda zna kolika mu je gajba...

3. 

   Сенка на месечини 2012-01-18 19:50:52 +0000

   Не може данас нико да ти каже, штрајкују ово са Википедије. Сутра ће се просрати кад проради.

4. 

   Радјард Куплунг 2012-01-18 19:51:55 +0000

   Jedini problem jeste mapiranje prostora koji se meri. Može ovom metodom s laserima, kapiram da može ultrazvukom, sonarom ili nekom sličnom mašinerijom. Ali kako se pre 30-40-50-100 godina to utvrđivalo bez CAD programa?

5. 

   Salmonel 2012-01-18 19:53:06 +0000

   zvali su djimija da se ispisa...

6. 

   paninaro 2012-01-18 20:32:59 +0000

   ДЕ СТЕ ИНЖЕЊЕРИ ЈЕБЕМ ВАС У ПИЧКУ

   šta treba ja sad da se stidim jel?

7. 

   jezzillia 2012-01-19 16:59:55 +0000

   Ali kako se pre 30-40-50-100 godina to utvrđivalo bez CAD programa?

   Nije im bilo potrebno da znaju!!!!

   Za objekte koje je napravila ljudska ruka, postoji funkcija koja definiše SVAKI oblik, ta lako i površinu i zapreminu. Za ostalo se aproksimiraLO.

   Jeste li nekad čuli da je zapremina kratera vulkana 582.632,91 m3? I nećete.

8. 

   Skočimiš 2012-01-19 17:10:54 +0000

   A i koji će mu kurac zapremina vulkanskog kratera?

   Kad bude šćio da ga zasipa betonom miješaće i sipaće. Kad napuni neće više miješati a samim tim ni sipati. Ko što su uradili u Černobilju. Sipaj da PRELJEVA!

9. 

   Радјард Куплунг 2012-01-19 19:02:43 +0000

   šta treba ja sad da se stidim jel?

   Ne daj bože, dobri planinaru.

   Nije im bilo potrebno da znaju!!!!

   To su onda bile krajnje neozbiljne generacije, bez zrnca poleta i znatiželje. Pritom, o nekim naučnim i tehničkim oblastima znamo mnogo više nego što nam je u praksi potrebno. Zašto onda ne napraviti funkcionalan algoritam za jedno ovakvo merenje?

   Skočimišu, krajnje si neozbiljan za ovakvu diskusiju.

10. 

    paninaro 2012-01-19 23:06:44 +0000

    Ne daj bože, dobri planinaru.

    stvarno nema potrebe da me tako zoveš. ono što si mi rekao gore, ajde, opraštam, pretpostavljam da si mlađi čovjek ali nema potrebe da me vrijeđaš i dalje.

11. 

    Granon 2012-01-19 23:31:59 +0000

    Valja potražiti tragove prethodnih civilizacija. Oni su mudriji pa su krupnim, štampanim slovima sve zapisivali po zidovima. Piše 100%, arheolog će to da provali.

12. 

    Радјард Куплунг 2012-01-20 01:54:06 +0000

    paninaro
    stvarno nema potrebe da me tako zoveš. ono što si mi rekao gore, ajde, opraštam, pretpostavljam da si mlađi čovjek ali nema potrebe da me vrijeđaš i dalje.

    Da li je moguće da sam te uvredio ijednom svojom rečenicom? Pa otkako sam ti video nik pre šest meseci, obraćam ti se sa "planinar", meni je to tolko glupo da mi je postalo simpatično, ali možda sam bio nedovoljno obazriv. Ono sa inženjeringom? Opet mi nije jasno kako si to protumačio u negativnom kontekstu, pogotovu što sam i sam upisao fakultet inženjerske prirode(mlađi čovek, to si pogodio). Ništa loše s moje strane, živo mi sve. Trebalo je možda da naglasim u prvom postu da me zapravo ne interesuje kako se meri zapremina pećine, nego otvaram temu iz sprdnje.

    Valja potražiti tragove prethodnih civilizacija.

    Da su te civilizacije bile mudre, ne bi bile ''prethodne'', a kamoli sposobne da izmere pećinčinu s kraja na kraj. Mada jesu izmislili pismo, točak i slične irelevantne stvari.

13. 

    Сантјаго Коровјов 2012-01-20 02:16:26 +0000

    НАЧИН 1:

    Ако ћеш мали суд, неправилног облика, напуни га водом, стави на вагицу, знаш густину воде и одреди тако.

    НАЧИН 2

    Ако ћеш рецимо велику пећину, прво мораш да знаш шта она све обухвата. Е онда кад одредиш облик исте, рецимо, гледано из авиона или на карти, представиш то подручје неправилног облика помоћу пар подручја правилног облика и лако израчунаш тражену основицу. Е кад имаш основицу, рачунаш висину Х за те правилне основице, док год је макар приближно правилна, или док год може да се постави једначина по којој ћеш то радити. Након пар година рада и мар хиљада мерења би требао да израчунаш било коју запремину. Ако добро црташ, нацртај простор на папиру у некој размери. И онда мери по папиру.

    НАЧИН 3

    Или спроведи проводник по неким контурама са спољашње стране рецимо пећине, и на повежи за јак извор струје, помоћу ватметра измериш снагу на пар места на површини. Уз поступак мерења основице као у претходном примеру и коришћење амперметра за мерење јачине струје, под претпоставком да је поље хомогено добићеш густину струје, вектор Ј.
    И онда само примениш формулу П/делтав=ро*Јнаквадрат
    где је ро специфична отпорност проводника коју одређујеш експериментално, или једноставно прочиташ из књиге. Ај живбио.

    ЕДИТ: Након Елекове замерке, схватио сам да сам се мало зајебао па мора да се убаци још нешто. :) :)

    Рачунање је ок, а можемо и неки отпорник да туримо у коло. Познате отпорности. А проводник ће доста дугачак да буде. Онда само користимо Кирхофове законе, Омов и Џулов закон и тако неке зајебанције, поставимо пропорције, решимо систем 20 једначина са 20 непознатих и добијемо решење.
    Е сад, у праву си, ако је проводник довољно дуг, можда бисмо имали и довољно велики отпор, али је питање, тако да би морало да падне и рачунање пре постављања свега тога, и евентуално стављање отпорника па мало веће гужење са израчунавањем. Али све се може кад се хоће. То ти је тај ЕТФ ентузијазам. Ваљда колега Радјард учи ОЕТ сада.

    ЕДИТ: СВЕ ОВО СУ НАЧИНИ ДА ИЗБЕГНЕШ ИНТЕГРАЛЕ. А СА ИНТЕГРАЦИЈОМ ЈЕ МОЖДА ЛАКШЕ, АЛ' МЕ МРЗИ ДА НАУЧИМ ИНТЕГРАЛЕ. :)

14. 

     električar 2012-01-20 02:22:48 +0000

    Kako da meriš snagu na provodniku, samo bi napravio kratak spoj lolo

    Najjednostavnije je da napraviš snimak pećine, špilje ili čega već pomoću sonara, te podatke ubaciš u računar i u Matlabu izračunaš zapreminu. Ako nemaš sonar i Matlab, onda radi integrale.

15. 

    Сантјаго Коровјов 2012-01-20 02:23:55 +0000

    Елек, знам, али сам ишао на то да други не знају, па да испаднем паметан.

16. 

     električar 2012-01-20 02:26:55 +0000

    E pazi, ima tu nešto. Ako je provodnik dovoljno dug imaćeš dovoljno veliki otpor za taj eksperiment. Sad ovo oko računanja je ETF level, tu ne zalazim.
    Realno to i nije problem, danas se snimaju nalazišta nafte sa ovim uređajima i dobijaju se tačni prikazi podzemnih basena.

17. 

    Зна Мурињо 2012-01-20 02:28:39 +0000

    Занимљиво

18. 

    Сантјаго Коровјов 2012-01-20 02:30:23 +0000

    Рачунање је ок, а можемо и неки отпорник да туримо у коло. Познате отпорности. А проводник ће доста дугачак да буде. Онда само користимо Кирхофове законе, Омов и Џулов закон и тако неке зајебанције, поставимо пропорције, решимо систем 20 једначина са 20 непознатих и добијемо решење.
    Е сад, у праву си, ако је проводник довољно дуг, можда бисмо имали и довољно велики отпор, али је питање, тако да би морало да падне и рачунање пре постављања свега тога, и евентуално стављање отпорника па мало веће гужење са израчунавањем. Али све се може кад се хоће. То ти је тај ЕТФ ентузијазам. Ваљда колега Радјард учи ОЕТ сада. :)

19. 

    Радјард Куплунг 2012-01-20 02:38:48 +0000

    Након пар година рада и мар хиљада мерења би требао да израчунаш било коју запремину.

    Ovo mi deluje kao najizvodljivije.
    samo
    

    гледано из авиона или на карти, представиш то подручје неправилног облика помоћу пар подручја правилног облика и лако израчунаш тражену основицу

    Dečko, snimaš pećinu iz aviona? Ovako jedino zapreminu vrtače mogu da izračunam.

    Što se tiče treće metode koju ne bih previše komentarisao, a ni trenutno psihičko stanje kolege Remea, može metal-film otpornicima da se obloži pećina, al opet mu izađe jeftinije ono sa lopticama i vakuum-pumpom. Kolega Radjard će na spavanje, blago babe.

    Električare, pa zašto bi se služio tako logičnom i praktičnom metodom kad može komplikovanije?

20. 

    Сантјаго Коровјов 2012-01-20 02:41:20 +0000

    Dečko, snimaš pećinu iz aviona? Ovako jedino zapreminu vrtače mogu da izračunam.

    Па да видиш које подручје заузима основица. Након што си исцртао белом фарбом контуру, док си био на земљи, јеботе, употреби машту Радјарде. :)
    А трећа метода је победила. :)