Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
чек марципан, јесу то оне мапе ума?
нас нека риба на драмској учи то брзо читање, то јест, те вежбе нас учи, пошто је ишла на курс
Dobio sam motivaciju da ih pronađem i pročitam. U čemu je problem?
Kako bre ne razumes...
Vrlo korisna tehnika:)
Najvažnija je koncentracija. Ako čitate jedno, mislite o nečemu drugom, slušate nešto treće, klatite se na stolici dok vam mačka glođe stopalo, a bešika preti katastrofom, zajebite čitanje. Znači prvo sredite okruženje i svoje misli, usresredite se na ono što čitate. Ako vas zabole piša za to što čitate, a, jebiga, nema vam druge, morate, nemojte da razmišljate o tome kako je to dosadno, već ponavljajte u sebi kako je to zanimljivo, ubedićete sebe u to. Čudno je, ali koristi.
Što više reči koristite i znate, brže ćete čitati. Istražite jezik, tražite sinonime, nađite rečima antonime itd...
Izmerite koliko brzo čitate. Uzmite neki tekst, čitajte ga normalnom brzinom, pa izmerite vreme u sekundama. Broj reči podelite sa sekundama i rezultat pomnožite sa 60. Prosek je 200.
Odstranite navike poput mrmljanja i praćenja teksta prstom. To su nepotrebni pokreti stečeni kada ste kao dete učili da čitate, a sada će vas samo dekoncentrisati. Uzmite olovku i njom pratite, a drugu držite u ustima kako ne bi nepotrebno pomerali usne. Otarasite se subvokalizacije - nečujnog izgovaranja reči dok čitate. To je navika stečena u školi, kad smo učili da sričemo. Sad vam to ne treba.
Ne čitajte tekst reč po reč, već pokušajte da pogledom obuhvatite ceo red. Vežba, vežba i vežba. Potom možete probati i sa dva reda tako što ćete pogled držati između redova.
Izvežbajte ove tehnike stalno mereći brzinu čitanja. Vremenom ćete biti sve brži i brži.
Dešava se da nam odlutaju misli i da samo mehanički čitamo, a ne razmišljamo stvarno o tekstu. Pročitajte prethodni odeljak koliko god puta da je potrebno, ali ne tako što ćete reč po reč obrađivati u mozgu, već tekst kao celinu. To je zato što mozak ne gleda reč po reč, već traži smisao.
Menjajte ritam čitanja. Za neke delove teksta će vam trebati više, a za neke manje vremena u zavisnosti od težine materijala, prilagodite tome brzinu čitanja.
Ponavljajte tekst više puta, pomažite se asocijacijama ukoliko nešto teško pamtite, potrudite se da se zainteresujete za štivo, merite svoju brzinu čitanja i, što je najvažnije, vežbajte. Što više vežbate bićete brži.
Ako neko hoće mogu da mu pošaljem pdf knjiž'cu o tome.
Једино што сам брзо прочитао је била књига о брзом читању лоло иначе је вештина супер, можете да јурите пичку на фору како волите исте писце, јер имате предност да за пар сати прочитате њену омиљену књигу иако вас ич не занима.
Evo meni. :)
Između ostalog, pominje se to na početku, ali to je više vezano za učenje. Mislim da ću ipak pročitati knjigu do kraja.
Svi brže čitamo ono što nas interesuje, a Buzanova knjiga zapravo stvara motivaciju. Usađuje nam sklonost da "žderemo" knjige u svrhu uvežbavanja te veštine.
A da li neko posle ovog kursa sme da se optuži za lajkovanje ili hejtovanje? :)
Mag. :)
Mžoeš tčeno da čtaiš oavj tsket, jer rdoledesd solva u rčei njie tlkoio btian, kkolio pvro i psolnjde solvo, kao i borj svloa u rčei.
korisnija bi bila veština sporog čitanja, tada bi neko možda nešto i pročitao. umem da čitam brzo, ali se trugim da čitam veoma sporo, mada to zavisi od knjige. ali kakva god da je knjiga, makar ona bila najjeftiniji ljubić roman 20-30 str na sat je nešto što svaka knjiga zaslužuje. ja nikad ne pičim brže od toga
Korisnije je efikasno sporo čitanje od traljavog brzog, ali od efikasnog brzog nije:)
Najgluplja stvar na svetu je ova tehnika. Ja obicno citam oko 60 strana za sat vremena, naravno "normalne beletristike". Ako bih citao brze, procitao bih knjigu za par sati, i koja je svrha toga? Usteda nekog vremena? Da li sam uzivao u toj knjizi ako sam protrcao kroz nju? Kad je knjiga dobra, bude vam zao kad stignete do kraja, a ako je knjiga losa, ionako je necu procitati celu - ako do 50. strane ne uspe da me privuce, znaci da nije ni vredna mog vremena.
A sto kaze Warner, ako citas "Bice i vreme", tu ti nijedna tehnika na svetu nece pomoci da citas brze, jer nista neces shvatiti.
Па и није то техника за уживање у прочитаном, таман посла.
Ma bre treba da se udubiš i da fino to pročitaš, kakvo preskakanje i trčanje .. polako, imaš vremena..
Ja čitam izuzetno brzo, i svaku koju počnem izguram do kraja makar na silu, a onu koja mi se svidi pređem i drugi put, a poneke i više desetina puta, kao Gospodara ili pojedine knjige iz Murkokovog Multiverzuma. Ili neke od "avantura" Dirka Pita, hipsterski Bond lolo.
Navedi jednu koju si procitao 20+ puta?
Uglavnom sitnije knjige, Gilgameša recimo, i određene delove Deltore. Hobit i Vitez sudbine su opako blizu, kao i Sahara i Valhala. Jebiga, kad mi se nešto svidi ne mogu da se odvojim, makar me koštalo para, u slučaju sa Saharom i Valhalom bukvalno, jer su mi poslali 3 opomene iz bibiloteke i na kraju kaznu.
JA CITAM IZMEDJU REDOVA!!!
Очај.
Имао сам те књиге скениране. Шитчина неопевана.