Aleksa Šantić
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Dakle koliko volite najpoznatijeg Mostarskog pesnika. Šta znate o njemu da nije sa vikipedije, koja vam je najdraža pesma. Mene ova pomerila malo...
СЕЉАНКА
Снег пада и веје. У сеоској луци
Све је пусто. Само, као сенка тупа,
Низ пртину уску, са штапом у руци,
Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
Ступа и једнако испод борна цела
Погледује тамо у костуре живе,
Где се на домаку реке, у дну села,
Сеоскога уче стан самотни скрива.
Нек' ветрви бесне, нек' мећаве хуче
И засипљу сметом путеве ратара,
Она сваке дневи одлази код уче,
Па учи и сриче слова из буквара.
Сви се чудом чуде у селу и зборе:
"Сирота, полуде!" Н свијетла к'о свила,
И чврста к'о рало што црницу оре,
Све је ближе циљу њена жеља била.
И скоро кад жита зашумише јара,
Кад под стрехом ласта кликну песму њену,
Једно јутро с учом опрости се стара,
Низ прагове сиђе и путањом крену.
Постигла је сврху. У свакоме куту
Њезинога срца нова снага дршће.
Нити она гдегод одахне на путу,
Но с дреновим штапом корача све чвршће.
Већ је на крај стазе. Сада брвно води
преко уске реке што кривуда луком;
Старица не стрепи, она напред ходи,
И слободно хвата за доруке руком.
Испред воденице што наслања на њу
Своје рачве сиве један орах свео,
Божи је и зове млинар, и на пању
Са дјечаком седи, сав од млива бео.
Но она све даље корача, и само
Каткад суху руку стави изнад цела,
Па погледа брегу где, из храшћа тамо,
Са планулим крстом вири торањ села.
Корача и носи и радост и јаде
У туробној тами својих позних днева;
И још два-три крока, па под брегом стаде,
Где споменик с орлом двоглавијем сева.
Прекрсти се, мермер целива и очи
Подиже. Ту горе златна слова стоје.
И у првом реду, на мраморној плочи,
Угледа имена лепе деце своје.
Полагано сриче уклесана слова:
"Ратко, Ђорде, Дејан", па грца и стане,
Срце стиска, затим сриче, сриче снова,
А при сваком слову нова суза кане.
Под кров њене душе, к'о селице летом
Враћају се светле успомене дана
Кад је децу дивну, као стабла с цветом,
Гледала крај црних плугова и брана.
Пред њом свићу јутра жетвена, и она
Све стубове кутње, младе к'о кап росе,
И дичне и светле, к'о краљеви с трона,
Гледа меду класјем са отсевом косе.
Он с нова види све вечери касне
Кад је у колеби сваки кут грохот'о,
Види сва три сина, све ликове красне,
Огњишта и ватру, вериге и кот'о.
Све види и чује. И понори туге
Пуцају све дубље, јер, пуста и сама,
Сад колеба чути, и сад, место дуге,
Као паучина сврх ње виси тама.
Скупила се чељад. Сви гледају у њу,
Са дубоким болом скрушени и свели;
И сви ову бледу сељанку у гуњу
Сузама би својим утешити хтели.
Но старица само тресе се и грца
И упире поглед у споменик бео,
Сврх ког устремљени ор'о светломрца,
Као да би мајку огрејати хтео.
И дани све теку, а мраморној плочи
Свако јутро, рано, у појање петла,
Тихо мати дође, па подиже очи,
Моли се и дуго сриче слова светла.
И док она тако, скрушена и сама
Пред мрамором стоји, ту, у врху села,
И док рана звона звоне с торња храма,
Обруч златан дршће око њена чела.
on je broj jedan po šantavilu
:badum tss:
Čekaj, je li to onaj što je napisao
Није више драго да вас грдне грије;
Грки ће вам бити залогаји хљеба
И ја ћу са братом гадно да вас бијем!
Jeste, poznati mostarski nasilnik Aleksa Šantić :)
барење емотивних пичока шантићевим стиховима
Moglo negde do kraja WWII. Sad moš samo do petog razreda osnovne. Ali tu bi uspela i pesma o mami.
ЛОЛ
Sinoć,kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo,u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ja kakva je, pusta!Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad šeće i plećima kreće...
Ni hodžin mi zapis više pomoći neće!...
Ja joj nazvah selam.Al` moga mi idina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;
S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!
Malo ne posrnuh,mojega mi idina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me jednom pogledala mrko,
Niti haje,alčak,što za njome crko!...
Као крила анђелаааааааааааа. А јес био Србенда овај Шантић јебо га ћаћа ћаћин
Baš poštujem komšiju svojega!
Не сери да си из Мостара, Томдриле? Имам другарицу тамо, иде на некакав факултет, јебемлига, уједињени светски колеџи, шазнам.
Елем, готивим од Шантића "Претпразничко вече", мада ми је Дучић готивнији из тог периода, овај јеботе са неким калдрмама, хамамима, ибрицима и башчама ко Муса Ћазим Ћатић, уби више.
А контам да није спем ако окачим једну од наших најљепших икад написаних, кацмо се већ доватили Мостара
http://www.youtube.com/watch?v=fvSw0iZoQsw
Šerloče, nisam iz Mostara, ali jesam iz Hercegovine(Trebinje). Zato rekoh :)
А, ни хабера, комшилук :)
Мада и тамо имам ортака на ликовној академији, Требиње је куљ.
Šta tu tačno pomera, ako se to može objasniti? Meni te teme nisu bliske, mada imam obzira, ipak je muško, i voleo je da izvodi neke zaključke ponesen nekom kolektivnom idejom, koliko vidim. Većina njih voli te pejzaže, krst, povetarac, i ima osećaj ponosa zbog sinova, zar ne. Pa da, ponori tuge.
Hahaha, marci!
Hahahahahaha! Opraštaš, dobro je :)
Nije to toliko smešno. :) U to vreme oni uopšte nisu računali na ženske čitaoce, žene su im bile samo mati, Emina sa pletenicama, i slično. I zbog te tužne okolnosti, pesme i deluju tako, otužno. Samo sam to htela da kažem, ne razumem šta je lepo u toj selektivosti.
A jeste, opraštam, šta mogu. :)
Setim se jedne Dučićeve, kaže, parafraziram, nema nikakve potrebe da lepa žena bude i pametna, jer ti kad staneš pred umetničku sliku i diviš se njenoj lepoti, uopšte ne tražiš u njoj neku inteligenciju, već ti je lepota dovoljna. Mogu samo da zamislim entuzijazam kojim je odisala Isidora Sekulić u to vreme.
To je sasvim tačno, ali više odlika same lepote nego kao svojstvo ženskog bića, znao je to i Dučić, valjda. I žena može tako doživeti muškarca u divljenju koje prenosi u neke reči, ili u izraz koji želi.
Mislim da je on pre želeo da kaže kako taj spoj nije poželjan nego kako nije obavezan, nije baš cenio lepotu radi lepote. Dučić se čini mi se lepo uklapa u onu tvoju gornju priču o matima i Eminama, samo je ženi dodao još par nekakvih slobodnijih erotičnih momenata, malo milosrđa, samožrtvovanja, i eto mu žene. Nemam pojma, u to vreme je za poeziju muškaraca valjda bilo mnogo bitno kakav imaš odnos prema ženama, danas se to kao stavka nikako i ne uzima. Valjda su žene izašle iz delokruga muškog interesovanja :)
Zar žene, pjanstvo i kombinacija toga nisu neiscrpni izvor inspiracije već godinama? :)
Dučić je bio švaler!
Ubi Bacchus, ibi Venus, važi za oba pola. :)
Da, šta ima više da se sklapa od žene, i to je mnogo. Ja bih volela da žena izađe iz delokruga interesovanja muških pesnika, ukoliko su ti pesnici u fazonu tako prostog sklapanja. Jedini razlog je užasna dosada koju takvi osećaji njihovi izazivaju kod mene. Dečake ne teraju na čitanje Silvije Plat, jer, valjda, nije u nacionalnom interesu da shvate te pesme, taman posla da ih "pomeri" Silvijino poimanje života. :) Ne čitaju ni Isidoru, i blago njima u tom jednostavnom svetu.
Odlično, ali neka je stil savršen. Neka ne znam da su to žene, pijanstvo i kombinacija toga.
I ja ovo pišem po svom ukusu, tema je za čitaoce koji treba da kažu šta misle o Šantiću i sličnima. Drago mi je što se danas lepše i normalnije piše.