Aleksa Šantić
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
O klasje moje
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.
Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране -
И снова пати, сељаче, и трпи...
Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, кô псу у синџиру...
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...
И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганути бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?!
Истина је да ми никада и нисмо имали неку књижевност. Можда је ово сад превелики офтопик, али треба имати у виду да су наши Дучић, Ракић, Шантић итд. мање-више савременици Мајаковског, Хармса, Елиота, Аполинера, Рилкеа. Одох ја далеко, ко разуме, схватиће, а ко је студирао српску или икакву књижевност, може само да се држи за главу. Хваљење Шантића би могло да спада у психолошки одбрамбени механизам тзв. слатки лимун.
Sjećam se da smo napamet trebali da naučimo ovu pjesmu "O klasje moje", osnova škola sam bio čini mi se.
i lorke i pasternaka i brehta i...
И Тракла, и Хајма, и Блока, и Сологуба, и Хлебњикова, и Андрејева, и Џојса, и Пруста... Јој, боли.
Nekako mi se najmanje Harms tu uklapa.
Jesi čitao Harmsovu poeziju? Luđi je i crnji nego u pričama, držao sam se za stomak. Žao mi je sad što ne mogu da nabavim, ne daju mi se pare, jer postoji samo u kompletu izabranih dela, ali dva puta sam uzimao iz biblioteke da se smejem.
Nisam ni znao da ima poeziju, zato i rekoh da mi se ne uklapa.
Ali, njegove priče su "out of this world"!
Не зајебавај, Валдемаре.
Ја највише готивим Французе, Жак Превер је боготац и обожавам оно "Сјети се Барбара без престанка је кишило над Брестом тога дана..", некако ми је француски језик певљив и поезија ми иде уз то, говорим о савременицима. Рембоа, Бодлера, Верлена и остале нећу ни да помињем, али тврдим да и ми можемо да се сврстамо у врх европске књижевности. Можда су наши пјесници као оне рок групе које имају само неколико добрих пјесама али ипак су кул, м? Што се мене тиче увијек ћу говорити да је Santa Maria Della Salute Лазе Костића једна од најљепших ствари икад написаних. Капирам да се ти нећеш сложити са мном али зар не мислиш да је мало незахвално рећи да ми немамо неку књижевност?
Наравно, мислим на књижевнике из читаве бивше Југе не само на Србију или не дај Боже Црну Гору.
To da, ima nekoliko pisaca i dela koja bih zaista stavio u vrh svetske književnosti, ali generalno, mali smo narod, jbg. I uvek nam je novi izraz dolazio sa strane, sa par decenija zakašnjenja. Ne znam, ajd recimo taj predratni period, mogao bih da izdvojim Rastka, koji jeste da duguje nadrealizmu, ali ima guste domaće korene, paganske sasvim. I Nastasijevića, koji je srpsko-nebeska pojava, ni sa čim uporediva. Bio je i neki Radomir Prodanović, mnogo je dobro počeo, ubili ga saveznici u bombardovanju '44. I pre njih ukletog Disa, koliko on god danas smešno izgledao, njegovih par pesama mogu da pokopaju celokupne opuse raznih eruditnih štatijaznam, Bojića. I ajd, recimo Vinaver. E posle u novoj Jugi, to je druga stvar. Pekić i Bulatović, Popa, Meša, Miljković, da ne nabrajam mnogo dalje... Ali problem je u prevođenju. Mi u stvari ne znamo šta je sve bilo u svetu, a ni šta je sada. Niti svet zna šta je kod nas, niti šta je bilo. Prevodi se tih nekoliko selebritija. Najbolje je znati jezik pa nabavljati i čitati u originalu. Čitam na engleskom i ruskom šta mogu da nađem, ali krivo mi je što pripadam ovako malom narodu, jbt, kad u Americi, Nemačkoj i Rusiji postoje biblioteke sa po 20 i 30 miliona primeraka, i kad pripadaš takvom narodu čiji broj ide preko sto miliona... A šta možeš ovde da nađeš, šta da znaš? Nas ljudi u ovoj zemlji ima trostruko manje nego što ima knjiga u američkoj Kongresnoj biblioteci... Pa onda reci...
EDIT: I ako naletiš negde na Kodera, izdao mu je dve zbirke poezije Službeni glasnik pre par godina. Lik iz 19. veka, takva šizofrenija nije pre njega postojala niti će ubuduće postojati.
Da! :) "Veseliti se u samom krugu života; propevati nadživotno je. Tu živi, hrani se i diše, a nije od ovog sveta." :) Setila sam se zašto sam ga obožavala, listam sada "Sve što mi se učinilo da je", zbirku nekih njegovih misli iz ranog perioda. Genije.
То, да, да! Кажем, то је небеска Србија, а не клеопатре и шешељи. Купио сам на Сајму књига ове године његова сабрана дела, никако да нађем времена за њега поново
:(
Ваистину. Никад, на жалост, нећемо чути да је неко са наших простора започео нову књижевну епоху, увијек смо били слијепи путници књижевности који се само на крају неког периода пришљамче за нешто што су започели писци Истока и Запада.
И наравно ту су критике, код нас су неке културе почеле да ступају на снагу врло касно, па и да смо имали књижевника који је писао ствари попут оних које је стварао Буковски капирам да не би добро прошле на нашем тржишту. Шта нам онда и преостаје него да пратимо нешто што су започели много већи ствараоци? То је дјеловало непогрешиво, како писцима тако и критичарима.
Ево, неке наше музичке групе из ранијих периода би стварно могле да буду култ у Европи само да су људи разумијели језик, енглеско говорно подручије доминира, јеби га. Због чега би неко из тог периода купио плочу неке румунске рок групе? Једноставно нема сврхе. Осим тога ствари које си и ти набројао, мали избор у библиотекама, мали број ствараоца који би могли да напуне те библиотеке и мали број заинтересованих читача који би навраћали у исте.
Све је то утицало да поред оноликих књижевних великана које смо некада имали постанемо земља у којој се Јелена Бачић Алимпић, Марко Видојковић, Исидора Бјелица, Мирјана Бобић Мојсиловић па чак и Сања Маринковић сматрају писцима.
Пукли смо огроман офтопик, па да се вратим на неке Шантићеве стихове које волим, ако нисте постовали "Једну сузу":
Венци плави.Где је клетва, где је?
Вај, вјетар хуји, а ја мислим на те,
И све те гледам кроз сузу што лије,
Како береш слатке, распукле гранате.
Dođoše mi na pamet Ništa ali logopedi. Kad su oni počeli da mešaju harmonike i distorziju u onom njihovom ludilu, Gogol Bordelo nije bio ni u najavi. Danas svaka šuša svira folk-pank i folk-metal.
meni je Santic skroz okej, bolji od Poa Edrgarda Alana.
Paaaaa... Možda je bio bolji kao čovek.
kao pesnik.
E, oprostićeš mi na neslaganju :)
naravno.