ja se naježim svaki put kad vidim novu novčanicu, skoro odštampanu. podseća na '93. tako je počelo.
pa sankcije lolo
kolfe,koje si godiste?
Па добро, ваљда избаце старе и истрошене а убаце нове, мојне одма на најгоре.
ollanik, koje si ti godište? imali smo sankcije i bez inflacije.
pa ajte malo o tome nesto, ono sta je uzrok pa koja je posledica, i kako to na kraju dovodi do toga da moramo da stampamo novcanicu sa 10 nula? Gdje je tu smisao u svemu tome, koji sistem se prati, na to mislim.
Offtopic: olanice, jesi li rekao da otvorim temu? Evo otvorio, pusti me sad mene, prica se o inflaciji.
ne znam o cemu pricas lolo
ko te dira,evo pisi jbt
Новац губи на вредности, па власт то покушава да надомести штампањем више новчаница у већим апоенима, услед чега новац још више губи вредност. Код нас је то било тако дивно регулисано да је цео систем морао да се изврне наопачке да би се вратио како-тако у нормалу.
Бољи пример је нпр. када су у средњем или старом веку ковали новац са мањом количином сребра, да би исковали још више новца за потребе да што више исплате војску, услед чега је вредност тог новца опадала, па су продавци захтевали више новца, па је цена расла упоредо са дотоком веће количине новца на тржиште, услед чега ако се не заустави је настајала инфлација у којој имаш гомилу бакрењака са нимало сребра.
Tebe zanima hiperinflacija, koliko sam uspio da razumjem.
Obično se javlja zbog nedisciplinovanih monetarnih autoriteta, (čitaj: naštampavanja velike količine novca koji nema pokriće u realnoj vrijednosti dobara) koji na taj način finansiraju državnu potrošnju. Vrijednost bilo čega, pa tako i novca određuju komponente korisnosti i rijetkosti. Uprošćeno, što ga ima više, sve je manje vrijedno.
Za zaustavljanje inflacije potraži nešto o dedi Avramu (Dragoslav Avramović), mrzi me da pišem.
Svidja mi se ovaj primjer iz srednjeg ili starog vijeka. Pa kako moze drzava tek tako da odluci da joj treba vise novca, i ajde da ga iskuje?
Sto su onda prodavci trazili vise novca? Ako se kuje vise novca, svi imaju vise novca onda. Tada pocnu svi da trose vise, da kupuju vise proizvoda. Ali kako jedan srebrenjak sad ima manje srebra, prodavac poveca cijene taman toliko da dobije jednaku kolicinu srebra kao do tada? Ako je nekad srebrenjak imao 100% srebra recimo, a sad 50%, prodavac duplira cijene i dobije jednako srebra?
Daj neki primjer iz modernog doba?
I inflaciju bez sankcija.
Imaš kompetentne njih pitaj. Uglavnom, ako država nema para, a mora da plati i penzije i sve, mora da naštancuje pare, logično, a što više para ima to pare manje vrede. Ako imaš 100 din u prometu i 10000000000000000000000 kila hleba, logično da ćeš za 1 cent moći da ga kupiš, a ako naštancaš 10000000000000000000000000 din, i 1 kilo hleba, nećeš nikome dati hleba, jer koji ćeš kurac sa parama, one ništa ne vrede. Kako se zvao onaj deda što nas je iščupao iz inflacije, ne mogu da se setim?
Nemci su imali ogromnu inflaciju posle prvog sv. rata. Ništa nije radilo, država reda radi štampala pare, i dobijaš situaciju gde pare ništa ne vrede. Bukvalno su ređala deca svežnjeve, pravila kule od para, jer ništa drugo nisu mogli sa njima.
I dan danas imaš inflaciju. Naši se nadaju da bude jednocifrena, pa što manja to bolje. To ti je u suštini koliko nešto poskupi, na primer pre 7 godina si mogao za 60 din da jedeš pljeku, sad ti treba 200. Jeste da je skočila cena mesa, ali svejedno ako je mesar mogao da kupi recimo za 100 din kilo mesa, sad može 800g, zbog inflacije. Što je veća, to gore, pare manje vrede.
Najlakše se leči proizvodnjom, počinje da se oporavlja industrija (laka najpre, jer su joj potrebna manja ulaganja), i ponovo imaš proizvode i sl. koji nešto vrede. Presečeš, uvedeš "NOVI DINAR", i kažeš toliko to košta, i umereno štancuješ pare. Imaš i fiksne kurseve (BIH). To je kad si bukvalno u kurcu. Tad ti praktično drugi određuje koliko smeš ti da štampaš para, koliko da daješ za plate, penzije.
A opet treba gledati i kolika je država ta u kojoj se gleda inflacija. Veća država manja inflacija, jer i da se ugasi 1000 preduzeća to se ne oseti tako, zamisli da se kod nas ugasi 1000 preduzeća, to bi bio haos. U Nemačkoj je za vreme SEKE, (više je niko ni ne spominje), za godinu dana ugašeno 20 000 privatnih preduzeća, i to se nije mnogo osetilo. POgledaš EU, i koliko je tu novca u opticaju, kad bi svako štampao kako hoće, ne bi samo uništio sebe, nego sve članice EU. To ti je nešto laički, ono što ja mislim da jeste, kažem ti, ima stručnjaka, pa će oni to podrobnije da objasne.
Da. Pogresno sam napisao gore. Ali moze i uopsteno o inflaciji. Ako nekog moda ne boli uvo i ako bas ne umre tema, mogao bi da promijeni naslov u "Hiperinflacija i inflacija uopste".
Da, DEDA AVRAM, nisam mogao da se setim.
Sta bi se desilo da recimo Srbija odluci da stampa malo vise para, tek tako, i da svakome plata skoci za 10%?
Monetarni odbor. Fiksni kurs je samo njegova posledica.
Imaš KONVERTIBILNU marku, koja se tako zove zato što ti centralna banka BiH obećava da će ti za nju isplatiti jednu njemačku marku, tj da ima istu vrijednost. (Sada je to EUR pri fiksnom kursu 1:1.95583) i možeš da štampaš samo onoliko KM kolike ti iznose devizne rezerve. Sistem dobar za zauzdavanje inflacije, ali prilično guši privredu jer se često javlja nedostatak novca. Mada, Litvanija je sa ovim sistemom ušla u EU.
Praktično bi mogao da kupiš manje nego što možeš sad sa tom platom koju imaš.
Npr: Svi imaju istu sličicu, duplikata, i ti imaš nekog "zlatnog". Da li bi ga dao za tog duplikata, a i ti ga već imaš? Isto je i sa parama, ovako, trenutno kako je, onaj ko ima više, može tog "zlatnog" da kupi, ko nema nema.
Lose sam nekako ovo postavio
Da probam opet:
Sta bi bilo da Srbija pusti vise para u opticaj, a da cijene po zakonu ostanu iste?
Најбољи пример инфлације или хиперинфације по питању племенитих метала јесте "револуција цена" када су Шпанци унели толико сребра из својих освајања Јужне Америке, да је сребро изгубило потпуно на вредности, услед чега су ови изгубили своју империју... Што је можда набедило људе да крену са штампаним новцем.
Privreda bi ugasila, niko ne bi hteo da investira u zemlju koja blokira cenovnu elastičnost.
Porast opšteg nivoa cijena.
Pitanja za ekonmiste menadzere biznismene pravnike privatnike politicare i ostale selektore reprezentacije:
Zanima me kako tačno dolazi do inflacije? Šta je sve dovelo do inflacije u Jugoslaviji, ili one lude u Madjarskoj iz '46 (ovo sam tek saznao)? Kako se inflacija vraća u normalu?