DNK, teorija evolucije po Darlingu i inače, mutacije i tako to
Rekli o sajtu
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
ova prica me podseti na lisicu i vuka, premotaj na 7:15
http://youtu.be/bprLD8gx3Q0?t=7m18s
isti princip ko s lisicama
XITAT Jedan moj drug imao zečeve, dosta baš. I u nekoj staroj štali ih zapustio oni se kotili ko nezdravi i ukopavali se ispod jasala. Počeli da se uparuju sa pacovima ej. Niđe veze. Pacov lagano oplodi zečicu. Ne mož da veruješ koliko se grdna stvorenja rađala. Posle smo morali da ih ubijamo lopatama jbt TAATIC
ahhaha mogyu zamisliti stvorenja ta i jos dok ih ubijate lopata a ona srecna sto ih ubijate lolo
Sose upario bi je lagano samo da je neko drži npr. Ovako se plašila.
Ole, ispustaju neke čudne zvuke prilikom lopatanja.
poprilicno se slazes sa Darvinom za jednog svestenika
ma to je laž
http://www.youtube.com/watch?v=UnMchMhWry4
Sve u redu, ali nindža kornjače protivreče Darvinovom shvatanju evolucije kao zbira mutacija u genomu čiji nosioci kroz rešeto prirodne selekcije preovladavaju u određenim ekosistemima zbog svoje bolje prilagođenosti.
Била једном једна планета која је прилично личила на нашу Земљу, и настањивала су је бића у великој мери слична земаљским бићима. На тој планети, сличној нашој, живело је биће које је неодољиво подсећало на нашег даждевњака. Био је то љубак и спор гуштер, који се трапаво кретао кроз подручја обрасла шумом, и уживао је да из својих склоништа изађе тик иза последњих кишних капи које су додирнуле тле.
Његова невоља била је у следећем: за разлику од нашег даждевњака, он уопште није био ситна животиња, те је мерио неких килограм до килограм и по. Осим тога, његово месо, такође за разлику од меса нашег даждевњака, било је веома укусно и на цени међу грабљивцима који су лутали шумама покривеном близнакињом наше планете Земље. Све је то допринело да се мирољубиви биљоједни гуштер нађе на самом дну ланца исхране, заузимајући огромно учешће у исхрани шумских предатора.
Велики је овај свемир, па у њему није немогуће ни да се деси ово: каквом мутацијом, каквом погрешном деобом гена, последицом неког радиоактивног озрачења, родио се први гуштер са месом тако грозног укуса да га не би могла сварити ни најтврдокорнија ванземаљска, или земаљска хијена. Одатле је све кренуло наопако, као што би сваки еколог, еволуциони биолог или једноставно човек са довољно образовања могао да претпостави.
Неукусни гуштер имао је много потомака, и поживео је дуго, дуго, јер су га напасници углавном остављали на миру, згрожени на први угриз. И његови потомци живели су дуго, јер их нико није дирао, а парењем са осталим гуштерима убрзо су особину нејестивости пренели на целу популацију својих сродника. Убрзо, по целој близнакињи наше планете Земље врвело је љупким, нараџасто-црним гуштерчићима.
Затим се десило оно што се десило. Као прво, предатори, оставши без свог главног извора хране, најпре су устремили на остале јестиве врсте. Ту је закратко ситуација стабилизована, јер је опао број предатора, као и јестивих биљоједа. Ипак, током времена, мутације нису биле поштеђене ни остале врсте, јер наука каже: све оно што је вероватно да ће се догодити, на крају се током времена и догоди. Преостали предатори су истребили све што је било јестиво, а онда се окренули једни против других. Било их је и који су покушали да пређу на вегетаријанство, али неуспешно. У веома кратком року изумрле су све карниворе. То је дало нови замах преживелим биљоједима, онима који су били успешни у скривању и који су били довољно спретни или нејестиви да избегну месождерски холокауст. Срећна заједница травождера проширила се, и изгледало је да је планетом најзад завладао мир.
Гледано из перспективе биљака, то нису била срећна времена. Вегетација планете бивала је све слабија и ређа, толики број мљацкавих чељусти, малих и великих, које се непрестано размножавају, свео је биљни свет на бедне остатке. Једино моћне биљне врсте, сличне нашим боровима и јелама и свакаквом четинарском растињу, успеле су да преживе, пошто су лучиле смоле које су их чиниле нејестивим. Прича се поновила: опстале су само крајње неукусни. Наравно, ту је био крај и биљоједима. Без хране, у очајању, неки су покушали да поново пронађу заборављено месождерство, но, без успеха. За веома кратко време, тишину планете реметило је једино хујање ветра кроз грање моћних четинара, који су прекрили целокупну копнену површину.
Могло би се претпоставити да ће овакво стање најзад донети стабилност животу планете, и да никакве даље промене нису могуће. Нажалост, и од горег има горе. Као што се зна, биљке живе уз помоћ фотосинтезе. У грубим цртама, фотосинтеза је процес којим уз помоћ сунчеве енергије из угљен-диоксида настаје енергија, вода и кисеоник. Што више биља, више кисеоника. Убрзо је кисеоник чинио преко 50 процената атмосфере ове планете, земљине близнакиње.
Довољно је било неколико врелих летњих дана. Распирени моћним ветровима који су хујали кроз грање четинара, уз присуство велике количине кисеоника, потпомогнути смолом која је биљке чинила нејестивим, огромни пожари јурили су кроз шумом обраслу планету. Облаци дима дигли су се високо у атмосферу, заклањајући сунцу пут, стварајући оно што ми људи овде зовемо ефекат стаклене баште. Топлота је улазила, али изаћи могла није. Како се завршило, свако може претпоставити. То је био цикличан процес који је хранио самог себе, мора су испаравала, температура се дизала, и од гостољубиве планете налик на нашу Земљу створен је врели пакао налик на Земљи суседну Венеру. Није више било гуштера, ниједан месождер није преживео, сви четинари претворени у угљен и прашину. Најзад је било мирно, захваљујући једном једином гуштеру.
evolucija je kompleksan proces i ne ide tako što se jedan primerak (koji bi trebalo da ima 14 zuba) rodi sa 16 zuba jer nosi neku mutaciju pa se daljim ukrštanjem ta mutacija prenosi i svi njegovi potomci imaju 16 zuba.Ne odigrava na nivou pojedinačnih organizama nego na nivou populacije, dakle evoluiraju populacije (grupe jedinki jedne vrste koje mogu da se ukrštaju) tako što im se tokom vremena menja genetska struktura dok ih reproduktivno ne izoluje od neke susedne populacije (recimo između te dve populacije jedne vrste postoji neka geografska barijera tipa reka, planina...). Tako nastanu dve skupine jedinki koje se više ne mogu međusobno ukršati , tj. nove vrste (najuprošćenije moguće rečeno, ali je daleko složenije sve to i treba usvojiti mnogo novih termina pre nego što bi se počelo sa nekim detaljnijim objašnjavanjem)
pitanje br 5:
za manje od 100 godina podigli smo prosecnu visinu coveka za preko 10cm, po evoluciji bi za to trebale hiljade milioni godina...jel to neka kolektivna mutacija zbog ishrane, il sta je to? kako to? zasto to?
Pa da ga jebeš, mora da se rodi prvi mutirani i prenese gen, pa sad da li će svi njegovi potomci da imaju 16 zuba ili će se to ispoljiti kroz ne znam koliko generacija i širiti milionima godina, svejedno.
zbog ishrane....pogle sad ove jebene klince, 96-97 godiste ko od brega odvaljeni bar 50% generacije, bradati ogromni....klinke posebna prica sa 14 izgledaju ko zene, stopala 42br najnormalnije za devojke....za 100 godina ima prosek da bude preko 190
Savet, ne slušati popove, ''filozofe'' i laike vezano za ovu temu jer u otprilike 100% slučajeva lupaju gluposti koje nemaju veze s vezom.
Evo evolucione ''biblije'' za 2000 dinkića pa ko voli neka izvoli: http://www.delfi.rs/knjige/52136_evoluciona_biologija_knjiga_delfi_knjizare.html
(ovo nije Darvinova teorija, nego savremena teorija evolucije, treba i tu praviti razliku)
EDIT: možda može da se nađe neki pdf za dž, nisam tražio.
EDIT2: Ne odnosi se na tebe valdemare nisam video tvoj post.
ovaj popa je čitao darvina iz darvina, a ne iz nekih samlevenih sekundarnih literatura i iznenadio bi se šta bi imao da ti kaže popa o šarljuški, odnosno i sam bi se iznenadio oko nekih stvari kad bi ga čitao nepatvorenog
Ne znam jesu li ti već odgovorili na pitanja a muka me da pregledam pa ću ti odgovoriti ođe 100% legit.
-neka tamo riba u nekoj tamo reci ima 14 zuba, a bilo bi joj korisno da ima 16, i vremenom se stvore generacije sa po jos 2 zuba vise, da li se ovo dogodilo zbog
a) negde slucajno mutiro gen i rodila se sa 16 zuba, i kao takva se vise hranila i prezivelo mnogo vise dece i mnogo vise prenela svoj gen dalje
b) organizam ribe je osetio da su mu zubi korisni i tako sam od sebe delovao na DNK da se poveca broj zuba
c) nesto sasvim treće
Da li je ovo samo hipotetički primjer ili je stvaran? Zapravo, nema veze.
Da se podsjetimo, postoji više mehanizama evolucije i osnovni su:
1. Prirodna selekcija bi mogla biti najznačajniji mehanizam u slučaju koji si predočio, mada sumnjam da bi 2 zuba više naročito uticala na preživljavanje ali Bože moj, ne znam čime su se hranile te ribe ili bolje reći, kakav im je bio položaj u lancu ishrane. Ovo ne moram valjda posebno da objašnjavam. Generalno se najbolje ispoljava kod seoba, katastrofa koje pogode stanište neke populacije i generalno u težim uslovima za preživljavanje kakvi su nedostatak vode, hrane, pojavljivanje novih predatora i sl.
tl;dr šansa da organizam preživi, ostavi potomstvo i tako prenese svoje gene na buduće generacije je u direktnoj vezi sa njegovom sposobnošću da preživi u datim uslovima.
2. genetički drift iliti promjena udjela određenog alela unutar populacije. Npr. imaš gen za boju očiju određen sa jednim parom alela. Označićemo ih sa A (dominantan koji u heterozigotnom i homozigotnom stanju daje tamnu boju očiju) i a (recesivan koji daje svijetlu boju očiju isključivo u homozigotnom stanju). E sad, idemo na primjeru ljudi. Zamisli da je prije, lupam 500 godina bila neka seoba i da je veći dio ljudi koji je emigrirao imao svijetlu boju očiju.
Daljim razmnožavanjem unutar te grupe dobićemo znatno odstupanje po pitanju učestalosti svijetle boje očiju od prosječne koja bi trebala biti oko 25%, jelte.
Sam po sebi ovaj mehanizam ne utiče pretjerano na formiranje novih vrsta ali udružen sa ostalima može itekako uticati na formiranje pomenute ili bar rase koja je niža taksonomska jedinica od vrste (ne miješati sa crna, bijela, žuta rasa i sl.)
(note: znatno povezano sa seobama takođe)
3. Protok gena... meni iskreno ovo dođe onako "as granted". Fazon, način na koji se geni distribuiraju unutar jedne populacije. Npr. ako iz prethodnog primjera uzmemo da su ljudi sa svijetlom bojom očiju imali potomstvo sa tamnom bojom očiju vrlo brzo će se učestalost fenotipa unutar te populacije vratiti na standardnu.
U suštini ovo ti je najznačajnije baš kod takvih populacija. Da li će se odvajanjem određene grupe neka osobina ili bar njena učestalost zadržati ili se vratiti na standard matične populacije u budućim generacijama.
4. fitnes (adaptivna vrijednost)
neki ovo mješaju sa prirodnom selekcijom ili pak misle da je to vezano za individuu a zapravo je više vezano za kompletnu populaciju. Naime, adaptivna vrijednost predstavlja šansu određene populacije da preživi, ostavi potomstvo i da to isto potomstvo preživi dok ne bude spremno da ostavi svoje potomstvo, jelte.
Ima 2 ili 3 osnovne komponente (u zavisnosti od toga kog autora pitaš) a to su:
a) dužina života
b) broj jedinki koji nastaje ukrštanjem u prethodnoj generaciji
c) (varira od autora do autora) trajanje prenatalnog i postnatalnog života do trenutka kada je jedinka sposobna za ostavljanje sopstvenog potomstva.
Ovo je naročito značajno kod onih vrsta (i to obično životinjskih) koje se nalaze pri dnu lanca ishrane.
5. E sad, imamo i mutacije koje su uglavnom štetne ali ako su korisne mogu poboljšati šansu za preživljavanjem. Mutacije koje su naročito izražene po pitanju eksterne morfologije obično mogu učiniti da nastane nova rasa ili potpuno nova vrsta u nekim slučajevima ukoliko ih je više i kad su udružene sa ostalim faktorima evolucije.
Neko i kao poseban evolucioni faktor izdvaja veličinu populacije. U suštini veličina populacije najviše određuje to koji će evolutivni faktor imati prednost u slučaju da dođe do nekih promjena.
Npr. u većim populacijama, recimo od 10 000 jedinki nekog sisara, ukoliko dođe do katastrofe neke na njihovom staništu i preživi ih 50% to će znatno više uticati na genetski pul (genetic pool; skup gena unutar populacije), nego li npr. na grupu od 100 pripadnika iste vrste u datoj situaciji.
Imaš sad i genetsku varijabilnost ali to dođe dosta slično kao onaj primjer iz genetičkog drifta.
E sad konkretno što se tiče odgovora na tvoje pitanje... riba ne može svjesno da izazove mutacije a naročito ne da to učini specifično, tako da otpada teorija da riba natjera svoj genotip da se izmjeni taman toliko da njen fenotip pretrpi promjenu u vidu pojavljivanja 2 nova zuba.
Ako bi taj primjer stvarno postojao, ja bih onda rekao da je vjerovatno za to zadužena slučajna mutacija udružena sa par seoba i genetičkim driftom.
koliko slicne zivotinje mogu da se ukrste? jel se moze ukrstiti panda i polarni medved? znam da su ukrstili lava i tigra, i rodilo se nesto ogromno, al je kratko zivelo jer srce nije moglo da podnese toliku zivotinju...moze li se lav ili tigar ukrstiti sa ovom domacom mackom? mogu li se ukrstiti bezrepi majmuni sa repatim majmunima?
Da bi se dvije vrste mogle ukrstiti trebalo bi da imaju isti broj hromozoma i isti oblik pomenutih.
Da banalizujem ovo drugo. Imamo npr. neku životinjsku vrstu koja ima 33 para hromozoma od kojih je, lupam, 10 akrocentričnih, 10 metacentričnih i 13 submetacentričnih i drugu koja ima isto 33 para hromozoma ali sa drugačijim odnosom A/SM/M. Te dvije vrste se ne mogu spariti.
Funfact: postoje i telocentrični hromozomi ali ih nema kod ljudske vrste (osim u slučaju nekih hromozomskih aberacija.
da li je moguce preneti informaciju u mozak svoga potomstva bez direktne komunikacije? u fazonu ne ucis dete da se plasi zmija, a ono kad vidi veliku zmiju sasere se, odakle mu ta informacija? (predpostavimo da nije gledao filmove anakonda i slicno), dakle moze li se na svoje potomstvo preneti neka misao, tj da se ta misao nekako upise u DNK
Pa da li se može prenijeti misao je diskutabilno. Postoji nešto što se zove instinkt i isto to postoji i u ljudskoj vrsti, doduše rekao bih da je nešto slabije izraženo nego li kod životinjskih.
Instinktivna radnja je npr. želja djeteta da ga majka podoji i to se javlja kod svih sisara.
U našem mozgu postoji određeni centar koji nas tjera da se plašimo situacija opasnih po život (pa samim tim i susreta sa zmijom), jer vjerujem da čak i ako bi zatvorili neko dvoje djece po rođenju u neku prostoriju, držali ih izolovane od ostatka svijeta i trudili se da nikada ne saznaju za postojanje zmija i čekali da ostave potomstvo kojem ćemo poslije 10 godina od rođenja pokazati uživo zmiju, vjerujem da bi se isto uplašilo ili bar pokazalo određenu averziju prema njoj.
Sad sam se tek ustao pa praštajte ako sam napravio par gramatičkostilskonaučnih grešaka.
~Pasl~
Genetički drift kao što objasnih u prethodnom postu najvjerovatnije. Naročito ako je dominatna osobina da jedinka ima 16 umjesto 14 zuba. Onda čak moža i u većoj populaciji vremenom da se od samo jedne jedinke stvori nova rasa.
Volim genetiku, svemir i anime
i volim smrad iz pupka
e, a reci mi, onaj instinkt, instinkt bebe da oce da se doji, ili da se plasi zmija, ili psa da zivi zajedno sa covekom, kako se to stvara?
imao sam psa, pricar terijer, jako pametan bio, skonto da nosimo drva iz supeu podrum pa uzme jednu cepanicu i prenosi sa nama, samo od sebe, nikad dresiran...nego, ko sto rekoh, nikad dresiran, nikad ga nisam pujkao na nikog, niti vodio u lov, nikad nije lajao na nekog ili napao nekog, i jednom moj drug bio na drugom kraju ulice, ja keru kazem iz zajebancije "drz ga" i ker otrci, stane na 2m od druga, i pocne da rezi, i stoji ukipljen, i nije teo da se vrati dok nisam dosao do njega, pozdravio se sa drugom i otero ga...dakle odakle mu taj instinkt da bude lovacki pas?
Pazi, imaš 2 tipa osobina:
1. naslijedne - one koje dobijaš po rođenju i koje se mogu mijenjati mutacijama ili oboljenjima uglavnom
2. stečene - one koje dobijaš za vrijeme života interakcijom sa sredinom
Postoje i neke osobine na koje djeluju u određenoj mjeri i naslijeđe i sredina (npr. inteligencija, građa i sl.)
Postoje oni neki "slučajni eksperimenti" kada su jednojačani blizanci bili razdvojeni od rođenja i tek poslije par decenija saznali jedni za druge a odrastali u potpuno različitim uslovima. Kažu da su se ne samo po pitanju karaktera već i fizički značajno razlikovali obzirom da su neki imali što su poželjeli dok su drugi živjeli u siromaštvu npr.
Ipak, ne postoji dokaz da se stečene osobine prenose na potomstvo, što će opet reći da instinkt u najboljem slučaju možemo objasniti kao neobjašnjivu slučajnost iako smo sigurni da postoji nešto što je duboko ukorijenjeno u podsvijesti kako nas tako i životinja.
Što se tiče tih lovačkih kerova ja mislim da se samo išlo na to da imaju predispozicije fizičke da budu lovački psi a ne i neki karakter za to ali šta znam, ne znamo mnogo ni o ljudskom a ne psećem instinktu