https://i.kym-cdn.com/photos/images/original/000/770/871/1a9.gif
Naucio sam puno pametnih stvari danas
егзистенцијализам, да га јебем шмокљо
Egzit socijalizam
Dosta dobrih i pametnih odgovora.
Ja danas na poso, vratio se komiran. Nije mi dolazila dosad inspiracija.
U suštini labokv i celt objasnili.
Jedan aspekt koji je meni interesantan, a koji nije pomenut, je borba pojedinca i društva odnosno njegove situacije, karata koje su mu dodijeljene... u koje spada prije svega porodično okruženje, pa onda i to u kojoj si državi rođen, kakvo ti je materijalno stanje, kakve ljude pozaješ, u kom okruženju živiš.
Čini mi se da ako su ti loše karte, jako je teško odigrati dobro i izdignuti se iznad toga. Jer karte koje su ti dodijeljene ne određuju samo situaciju u kojoj se nalaziš, već utiču dosta i na tebe samog i tvoje formiranje kao ličnosti... navike, ono što znaš, ono u šta vjeruješ itd...
Iz tog razloga, naklon do poda, ljudima koji su rođeni u nepovoljnom okruženju, a nešto postigli.
Iz istog razloga, takođe, malo više treba biti tolerantan prema nekim vlastitim neuspijesima i promašajima, jer dobrim dijelom smo mi rezultat okruženja iz kog smo potekli... kako su nas roditelji vasputali, itd...
I na kraju, takođe, iz istog razloga, ko želi da mijenja nešto, bilo u smislu mijenjanja sebe, ili pokušaja uticaja na neko šire društvo (mijenjanje svijeta) - po meni treba da stavi fokus na okruženje, ljudske odnose, sistem... itd.
Snaga volje je vrlo ograničen resurs... Najbanalniji primjer: mnogo je lakše ne pojesti čokoladu ako je ne kupiš, nego ako je kupiš, pa gledaš u nju, pa se kurčiš da si neki karakter.
Isto tako trsiti se da ćeš nešto napraviti, ostajući u lošem okruženju, uglavnom je recept za neuspijeh.
Tako da umjesto pokušaja dobre igre sa lošim kartama, mislim da je pametnije stisnuti muda i pokušati promiješati ponovo karte.
Promijeniti nepovoljno okruženje (ako je stvarno nepovoljno) bez obzira na rizike koje to nosi... Tipa otići u inostranstvo, dati otkaz, mijenjati firmu, praviti tako neke rezove... Odseliti se od staraca, po cijenu da plaćaš debelo gazdi i sastavljaš kraj sa krajem... al će te makar natjerati da odrasteš.
da ne zvucim sad kao neki lajf kouc guru imaz, ali ako nemas neuspehe i promasaje neces nesto posebno uraditi bilo gde.
pri cemu ne mislim da slepo prihvatanje rizika, nego da svesno procenjivanje stete koju mozes da napravis kad zaseres nesto.
recimo ja sam vremenom provalio da ono cega se najvise plasis kod zaseravanja je "sta ce reci neko ko ti bitan, ljudi", a ta steta iako moze da bude velika (ne kazem uzmi kurvaj se ili varaj ljude, ima limita), i nije toliko strasna koliko neka debela finansijska ili zdravstvena steta koju mozes da si priredis tako sto prihvatis neki rizik koji ti ovako ne izgleda toliko opasno jer ne spada u ovu sortu.
ako dobro postavis gde su ti limiti sta je neuspeh, na kraju se i ne obazires sad mnogo na to, nego gledas ko i ostalo, nekad prodje nekad ne.
ovo za posao uglavnom pricam, posto mi se cini da na tu temu vuces.
Nisam mislio samo na posao. Mislio sam više generalno na kontrolu nad životnom situacijom, mada krupan iskorak na poslovnom planu svakako može da promijeni cijelu situaciju... Ipak mislim da je veći uticaj života i životnih prilika na sve pa tako i na sam posao i poslovni uspijeh, nego što je uticaj posla na život.
Da bi posao značajno uticao na život mora baš debelo da te krene. A ako ti je život inače nesređen za to je jako mala šansa, ili prosto moraš imati sreće ko konj. Ili talenta, ili nekog znanja koje je samo čekalo svoj momenat.
Za većinu ljudi čini mi se da je sam život uticajniji faktor.
Tipičan primjer: ako imaš ženu pored sebe koja ti je jaka podrška, ona te može mnogo dovesti u red. I motivisati da se više boriš na poslu, itd... i postigneš veći uspijeh. U krajnjoj liniji, ako imaš ženu i djecu, veća je šansa da dobiješ povišicu i da imaš dobru platu, bez obzira na poslovne rezultate i učinak, jer dosta poslodavaca drugačije gleda na ljude koji imaju porodice... kontaju, njemu i trebaju pare... a ti ako si singl, konta, lako je za njega, šta će njemu pare...
Isto tako kredit...kredit može značajno uticati na poslovni uspijeh i rezultat. S jedne strane ako ti je velika rata, više ćeš se truditi na dobiješ što veću platu, jer ti je to egzistencijalno bitno. S druge strane, poslodavac kad vidi da si u kreditu do guše može još više da te handri jer zna da nemaš izbora i da moraš raditi i da ćeš na sve pristati...
(dobro ne bukvalno, sve... ali kontaš šta sam htio reći)
I obrnuto, ako imaš neku budalu ili oštrokondžu pored sebe, može te upropostiti.
Nema potrebe za kontrolom, samo za samospoznajom. Kad znaš da ionako sve postoji zbog tebe i da si besmrtan onda sledi prava kontrola kroz slobodu izbora. Ultimativno sve je stvar preference, ali kakve izbore će praviti neko ko ne zna ništa o sebi? Zbog toga moderno društvo život gleda sa aspekta mehaničkog univerzuma i tu nalazi određenu dozu eskapizma, tj. beži od odgovornosti za sebe, međutim i to je po dizajnu, a dizajnerima takvog bljutavog sistema umnogome je posao olakšala tehnologija koju sada sve agresivnije izručuju. Poslednji koraci priče o iluziji kontrole nastupiće nakon velikog projekta transhumanizma, ali otom potom. Svaki dan je novi početak, sva prethodna iskustva su lekcije, a svaki momenat tvog života je mali test koji polažeš. Ukupno saberi i oduzmi sve što si trebao da odradiš u svom životu, pa odradi onaj finalni test koji zovu smrt i ono što ti na kraju ostaje nevezano za karmu ili darmu jeste ljubav. Zbog ljubavi si živeo i zbog iste si radio sve ono što si hteo, sve ostalo je bilo uputstvo za upotrebu
https://i.kym-cdn.com/entries/icons/mobile/000/027/242/vault.jpg
To se zove Maslowljeva hijerarhija potreba, Vuče. Samo si trebao linkovati ali dobro moze i ovako.