Nisi gladan, al hrana izgleda tako lijepo da moraš pojesti. Imaš para pa ne znaš šta ćeš sa njima i kupiš nešto da jedeš. Nisi gladan i izađeš vani s nekim ko je gladan, gladni kupi neke hrane, a da se solidarišeš kupiš i ti. Gladan si, a hrana je vruća, ali ti naravno ne čekaš da se ohladi već navališ.
Jedeš sa jaranom u nekom restotranu. Pun si, na nos ti izlazi hrana, ali jaranu je konobar upravo donio plačinke sa sladoledom i bananama, pa kažeš automatski "Konobar donesi i meni ove palačinke".
Konobar donese palačinke, ti jedeš sporo, žvačeš dugo i onda u jednom trenutku skontaš da ne možeš više, da ti se hrana gadi.
Platite, izađete iz restorana, krenete negdje šetati, a tebe boli želudac, muka ti.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.